Лизинг радници у највећим фирмама

Текст о агенцијама за привремено запошљавање, односно, како се то у одомаћило, о „радницима на лизинг”, објављен пре два дана у „Политици”, изазвао је велико интересовање наших читалаца.

Облик запослења где се радник прима у стални радни однос у агенцији која га потом „изнајмљује” фирми којој је потребан и где онда он проводи цео радни дан, поново је распламсао полемику о радничким правима.

Одмах треба рећи да је реч о облику запошљавања који познају наши прописи. Јер, Скупштина Србије је у фебруару прошле године усвојила Закон о потврђивању конвенције Међународне организације рада о приватним агенцијама за запошљавање. Тиме је ова категорија постала део нашег правног система. Чак је предлог законодавца приликом писања недавног нацрта закона о раду био да се агенције за изнајмљивање радника убаце у нови пропис. На иницијативу синдиката то је, међутим, повучено. Цео закон је тренутно на доради.

Како овај облик посла живи у пракси (и то у око 50.000 случајева према подацима синдиката), „Политика” је неким од највећих фирми у нашој земљи послала питања о сарадњи са агенцијама за привремено запошљавање, као и о томе да ли су и колико изнајмљени радници мање плаћени од оних који су у тим фирмама запослени за стално. Показало се да је реч о теми о којој се углавном нерадо говори, јер ни у једној фирми нису могли да нам дају потпуно прецизан одговор на то питање. Наравно да поштујемо правило да је питање висине плате унутрашње питање сваке фирме, нарочито приватне. Међутим, како сазнајемо од запослених са којима смо разговарали, на појединим бензинским пумпама они који су у овом статусу наводе да су плаћени нешто више од 20.000 динара, што је како кажу знатно мање од колега који су ту раније радили „за стално”.

У ВИП-у су нам, на пример, рекли да ангажују раднике преко агенција за привремено запошљавање на оним пословима који немају сталан већ привремени карактер.

– Не можемо да направимо поређење плата стално запослених и ангажованих преко агенција јер се њихови описи посла и тражени ниво компетенција знатно разликују. Уз то, зарада рефлектује потребну едукацију, искуство, вештине и знања за сваку врсту посла – рекли су у ВИП-у.

У одговору „Теленора” наводи се да они имају склопљене уговоре са агенцијама „Тренквалдер” и „Мултиман”„ у циљу ангажовања запослених на пословима на којима је број извршилаца променљив у зависности од потреба посла и организације рада”.

– Они су ангажовани на повременим и привременим пословима укључујући и замене за запослене на породиљском одсуству. Њихов број је променљив и зависи од природе посла, пословних потреба и организације рада – наводе у „Теленору”.

И у „Делезу” („Макси” и „Темпо”) наводе да се дешава да дође до повећања обима посла и потребе за додатним радницима на краће време.

– Тада ангажујемо раднике преко агенције „Адеко”, за позицију магацински радник. Зараде у нашој компанији се дефинишу према радном месту, обавезама и одговорностима које то радно место носи. Када су у питању особе које су запослене посредством агенције, примењује се исти принцип, уз увећање за договорену агенцијску провизију. Колико ће запослени ангажован на овај начин заиста примити новца на рачун, одређује његов послодавац, агенција која се бави привременим запошљавањем – рекли су у „Делезу”.

У одговору НИС-а наводи се да ангажују „високопрофесионалне посредничке компаније, тако да сваки запослени има уговор о раду, заштитну опрему, редовну зараду, уплату пореза и доприноса и све остале елементе које налаже Закон о раду”.

– Развој компаније захтева сталне реорганизације које подразумевају да се гломазна и мање ефикасна структура замењује ефикаснијом и флексибилно организационом. Чињеница је да запослени преко посредничких компанија имају износе зарада који су тржишни – рекли су у НИС-у.

У „Телекому” су нам одговорили да не ангажују раднике преко ових агенција. Што се тиче других облика запошљавање осим сталног радног односа, рекли су да у складу са одредбама Закона о раду ангажују особе преко омладинске задруге и по основу уговора о обављању привремених и повремених послова.

– Највећи број њих ангажује се на пословима агента Контакт центра и агента продаје у пословницама МТС-а. У зависности од вештина које имају, остварују накнаду од око 66 до 80 одсто зараде коју остварује запослени у радном односу са почетном зарадом. Ове цифре су оквирне и разлике могу бити и знатно веће, јер они ван радног односа накнаду остварују сразмерно времену проведеном на раду, односно немају право на боловање и друга права која су Законом предвиђена само за запослене у радном односу – наводи се у одговору „Телекома”.

У агенцији „Мен пауер”, једноj од највећих у овом бизнису, наводе да у Србији имају око тридесетак клијената и да је реч о интернационалним компанијама.

– Што се тиче наше компаније и наших клијената, у 90 одсто случајева платни ранг и сви други услови идентични су за запослене које су упућени код другог послодавца са условима интерно запослених код њих. Клијентима и нама је битно да постоје идентични услови како се привремено упућени радници не би осећали потцењено у односу на интерно запослене, па су плате, бонуси, регрес и топли оброк у истом рангу – објашњава Александар Хангимана, директор компаније „Мен пауер” за Србију и тврди да њих финансирају клијенти и да се „ни у ком случају ништа, ни у најмањем делу, не одузима од запослених”.