Петак, 17.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Председник Николић обишао Меморијални центар Маутхаузен

Председник Николић обишао Меморијални центар Маутхаузен

МАУТХАУЗЕН –Председник Србије Томислав Николић завршио је данас дводневну радну посету Аустрији обиласком Меморијалног центра Маутхаузен где је положио венац на спомен обележје југословенским жртвама и обишао музејску поставку.

Маутхаузен је био највећи концентрациони логор на територији данашње Аустрије, у којем је било затворено око 200.000 људи од којих половина није преживела машинерију смрти.

У Маутхаузену, и његових 40 споредних логора, је од 8. августа 1938. године до 5. маја 1945, када су логор ослободили војници 3. Америчке армије, било заточено преко 200.000 људи из више од 30 европских и ваневропских земаља.

Око 120.000 људи није преживело страхоте овог концентрационог логора, који је био обележен степеном три, најгором категоријом логора Трећег рајха, а степен три је значио уништавање заточеника.

Међу заточеницима је било око 7.000 Срба, а више од половине није дочекало ослобођење логора.

Први заточеници српског порекла стигли су у Маутхаузен октобра 1940. То су била четворица шпанских интербригадиста који су дошли са групом од 40 бораца републиканске армије из шпанског грађанског рата. Друга већа скупина из Србије упућена је у Маутхаузен октобра 1942. године, а последња је стигла почетком новембра 1944. године.

Поред та два, било је још 18 транспорта затвореника из нацистичких логора у окупираној Србији.

Председник Николић, који предводи делегацију коју чине министар спољних послова Иван Мркић, амбасадор Србије у Аустрији Перо Јанковић, саветници председника Републике Марко Ђурић, Станислава Пак Станковић и Јасмина Митровић Марић, састао се првог дана посете са председником Аустрије Хајнцом Фишером, председницом аустријског парламента Барбаром Прамер, као и представницима великих аустријских компанија и српске дијаспоре.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.