Европска изгубљена генерација

Заснивање породице у сопственој дечијој соби није српски „специјалитет”.

Постаје обичај и у Европи. Скоро половина одраслих младих Европљана живи с родитељима, показује управо објављено истраживање у свим земљама Европске уније.

Чак 48 одсто људи између 18 и 39 година, односно 36,7 милиона Европљана, није се осамосталило иако су завршили школу или пронашли посао. А њега је све теже пронаћи. Према поменутој студији „Еврофаунда”, једне од агенција ЕУ, управо су незапосленост и немаштина главни разлози што омладина не напушта родитељски дом. Тренд је прешао границе медитеранских земаља у којима постоји од раније због слабије материјалне ситуације и веће везаности деце за мајку и оца. Тачно је да је у Италији највећи постотак несамосталне младежи – 79, али број  двадесетогодишњака и тридесетогодишњака у кући родитеља расте и у Шведској, Данској, Француској, Белгији и Аустрији. Ретке земље у којима се њихов број смањује су Немачка, Холандија, Ирска и Велика Британија.

Ови социјални токови узнемиравају јер не само да сведоче о лошој економској ситуацију у ЕУ, већ не искључују ни могућност масовног социјалног бунта, личног незадовољства и фрустрација и осетног пада стопе рађања.

„Ситуација с младима се из основе променила. Изгледа другачије од прилика у којима су живели њихови родитељи и баке и деке”, каже ауторка студије Ана Лудвинек.

Она додаје да су ретко када одрасла деца срећна када морају да живе с родитељима.

„У таквим домаћинствима животно задовољство је ниско док је веома висок ниво одрицања”, закључује Лудвинекова.

Истраживање подржава теорију о „генерацији ипсилон” која је образованија од предака, али која ће због тешке економске кризе имати много нижи стандард од оног у којем су уживали њени родитељи. Посао, социјално, здравствено и пензионо, кредит за стан и летовање на Тајланду подразумевали су се старијим Европљанима, али, према општој оцени, та времена су прошла.

До почетка светске економске кризе 2009, у западној Европи није био тако чест случај да запослени и после неколико година рада и стицања искуства себе и даље доживљавају као сиромашне. Данас, међутим, више од петине испитаника изјављује да су грејање стана или куповина нове одеће постали луксуз. Немаштина је највише повећана у Шпанији (за 20 одсто), Грчкој (15) и Великој Британији (10).

„У готово свим земљама, млади ће у односу на општу популацију имати веће шансе да осете умерене нивое немаштине”, пише у истраживању „Еврофаунда”.

Студија, међутим, додаје да младеж не осећа највећи економски терет јер су ту родитељи који чак и тридесетогодишњацима плаћају стан, храну, интернет конекцију и карте за биоскоп.

Међу онима који своју децу гаје у својој дечијој соби су и припаднице армије незапослених младих Европљана која је прошле године бројала шест милиона људи или 23,8 одсто млађих од 25 година. Овај податак „Евростата”, канцеларије за статистику ЕУ, букнуо је попут пожара па није ни чудо што је упалио аларме у бриселским канцеларијама за економску и социјалну политику. ЕУ је одвојила шест милијарди евра за решавање овог проблема односно отварање нових радних места, тренинге и праксу.

Међутим, у најновијој чланици сличан програм је већ стигао да се угасе. Загреб је недавно обуставио пројекат запошљавања који је у последње две године давао шансу углавном младима да добију први, приправнички посао. Процењује се да ће бити погођено око 12.000 људи. Хрватска је саопштила да ће обновити ове мере чим од Европске комисије добије новац кроз програм Гаранција за младе.

Безнађе оних који су одавно постали пунолетни забрињава и немачку канцеларку Ангелу Меркел која је незапосленост младих назвала највећом кризом у Европи. Ка њеној земљи свакодневно се упућују Шпанци, Италијани и Грци. И најобразованији ће прихватити било какав посао јер су и сами свесни кризе или, како је то Меркелова објаснила, неће сви добити услове које је каталонски фудбалски тренер Пеп Гвардиола добио када је долазио Бајерн.

Према подацима Солунског универзитета, од 2010. око 120.000 управо дипломираних лекара, инжењера, стручњака за рачунаре и научника напустило је Грчку. Званични Мадрид истиче да је од 2008. године 300.000 људи млађих од 30 година напустило Шпанију.

Од ових бројева страшнији су можда само они који показују постотак незапослене младеже: у Грчкој 59,2, Шпанији 56,4, Португалији 42,1, Италији 38,5, Француској 24,6. Прилике су у Немачкој знатно боље – 7,6 одсто младих без посла.

За кризу младих све чешће се окривљује и неадекватно образовање на Старом континенту. Ђузепе Поркаро, генерални секретар Европског омладинског форума, организације која се бави проблемима младих у ЕУ, каже за „Политику” да када у ЕУ и има посла за младе често су то послови за које млади нису довољно обучени и стручни односно „заинтересовани за посао немају вештине које послодавци траже”. Нешто слично казала је и Меркелова када је осталим земљама ЕУ поручила да се угледају на Немачку када је реч о образовању јер немачки образовни систем подједнаку пажњу поклања теорији и пракси. Ипак, шире економске прилике, односно генерално лоша финансијска ситуација у Европи, остаје највећи узрок кризе младих. Иако неки политичари тврде да се Унија извлачи из кризе, Поркаро каже да њена омладина то не осећа.

„Далеко од тога да европска младост излази из кризе. За њу олуја увелико траје. Још је много незапослених и без социјалне сигурности. Због тога људи којима је време да се осамостале остају код родитеља што, уместо да буде изузетак, постаје правило”, објашњава наш саговорник.

Коначно, питали смо га да ли је онда тачно оно што се све чешће говори о данашњим европским двадесетогодишњацима и тридесетогодишњацима – да су „изгубљена генерација”.

„Свакако да је ризик велики да то постану”, закључује Поркаро.

Јелена Стевановић