Сумњају у помоћ државе

Неусаглашеност понуде и тражње на тржишту рада, неусклађеност образовног система с реалним потребама привреде, закаснело реструктурисање друштвених предузећа, неспособност државе да креира нове послове и ниска стопа самозапослености младих – најчешћи су узроци лошег положаја младих у Србији. Истраживање Уније послодаваца Србије „Бољи услови за запошљавање младих”, спроведено у току прошле године у 259 малих, средњих и великих компанија, кроз које је анкетирана и 1.141 млада особа до 30 година, показало је да је омладина и даље уверена да до посла не може да дође ако нема везу која ће је протежирати.

Критични су и када је реч о мерама државне политике запошљавања, па сматрају да такви програми треба да буду искључиво усмерени према приватном сектору, а не ка јавном јер су им тада шансе много веће да дођу до очекиваног запослења. Највише су погођени лошим ефектима раста рада на црно.

– Само 15 одсто младих се изјаснило да не би прихватило рад на црно, а ситуација се додатно погоршава чињеницом да трећина њих није упозната с правима које могу да остваре на тржишту рада. Међу њима постоји и  веровање да једино преко „везе” (81,86 одсто) могу да дођу до посла или уласком у политичке странке. Страначко запошљавање су и послодавци препознали као проблем – истиче Љиљана Павловић, секретар за чланство у Унији послодаваца, подсећајући да је 66,78 одсто младих који су учествовали у истраживању активно тражило посао и то путем портала за запошљавање, слањем си-вија послодавцима и посредством личних контаката, док је праћење огласа Националне службе за запошљавање било при дну листе њихових  активности.

– Од свих програма које нуди НСЗ, изузетно мали број младих је оценио да му је одређена мера државе помогла у запошљавању, а највише програми „Стручне праксе” и „Прве шансе” (36 младих). Од укупног броја испитаника, 450 омладинаца није користило ниједан програм НСЗ-а, а њих 370 сматрало је да они не утичу на запошљивост – наводи се у истраживању.

Према подацима из Анкете о радној снази, стопа незапослености младих од 15 до 24 године у октобру прошле године износила је 49,1 одсто, што је знатно изнад опште стопе незапослености за становништво радног узраста од 15 до 64 године (20,1 одсто). То практично значи да је готово свака друга млада особа у Србији незапослена.

– Највећи утицај на незапосленост има општа економска ситуација и привредни амбијент у ком се послодавци боре за опстанак на тржишту, а ретки су они који проширују своје пословање и отварају нова радна места. Чак 90 одсто послодаваца изјаснило се да нема у плану запошљавање младих у 2014, а разлози за то су пад промета, високи трошкови пословања и нелојална конкуренција. Највећи пад запослености од пет процената забележен је у средњим привредним субјектима који запошљавају између 50 и 250 радника, што јасно указује да су мала и средња предузећа у озбиљним проблемима и да губе битку са растућом неформалном економијом – истиче Павловићева.

М. Р. Б.