Ебола прети Африци

Смртоносни вирус еболе доспео је у петак у двомилионски Конакри, шест седмица од избијања епидемије на забитом југоистоку Гвинеје, потврдила је влада те западноафричке државе на Атлантику.

Најмање 70 мушкараца, жена и деце умрло је широм Гвинеје у стравичним мукама од „заирске” верзије вируса, иначе најубитачније од четири до сада позната облика изазивача болести, први пут регистроване 1976. године на реци Ебола у ДР Конгу. У суседној Либерији и Сијера Леонеу забележено је неколико случаја симптома који подсећају на еболу, потврдила је Светска здравствена организација (СЗО), која је у регион већ упутила тимове експерата и 33 тоне медицинског материјала.

Групација западноафричких држава (ECOWAS) прогласила је актуелну размеру епидемије у Гвинеји „претњом за безбедност” у региону и затражила директну помоћ УН. Пристигли експерти СЗО у Гвинеји још немају објашњење за порекло прве епидемије еболе у том региону. Слична епидемија забележена је недавно у хиљаду километара удаљеним џунглама Уганде и ДР Конга.

Једно од објашњења је да су слепи мишеви – иначе природни „резервоари еболе”, од које они не оболевају – ове сезоне кренули у миграције на далеко ширем простору од уобичајеног.

У међувремену је Мауританија, страхујући од ширења заразе која се преноси конзумирањем зараженог меса дивљих животиња и слепих мишева и блиским додиром са мртвим телима људи и звери, већ затворила већину граничних прелаза са Сенегалом. Суседни Мали најавио је истовремено далеко строжу проверу протока путника који стижу из потсахарске Африке.

Званични Конакри забранио је у међувремену пијачну продају меса слепих мишева од којих се тамо иначе прави забиберена „кеђену” чорба или се њихово месо припрема сушено на диму. Месо слепих мишева из екваторијалне Африке је иначе редовно на менију етно-ресторана у Паризу, Њујорку и Лондону, преноси Ројтерс.

Истовремено, у Гвинеји су од петка забрањене и јавне сахране преминулих од еболе због зебње да би додиривање тела мртваца, што је иначе ритуални обичај у области тропских шума где је епидемија досад најмасовнија, утицало на ширење епидемије.

Заражени „заирским” типом вируса умиру у најмање 87 одсто случајева, показале су досадашње епидемије, од којих је она 2007. године у ДР Конгу однела преко 170 живота. Период инкубације траје око три седмице, а заражени умиру у страшним мукама, које почињу снажним боловима у мишићима, наглим скоком температуре, повраћањем, а завршавају се за два до 20 дана незаустављивим унутрашњим и спољашњим крварењем, преносе агенције.

„Када би се вирус еболе брже и чешће појављивао и ширио, размере смртности превазишле би црну кугу”, оцењује Бен Нојман, британски вирусолог у изјави за Би-Би-Си.

Водеће светске фармацеутске куће не предузимају опсежна трагања за леком против еболе, махом због њеног досадашњег локализованог појављивања у беспућима екваторијалне Африке.

Изузетак је група америчких фармацеутских компанија које у сарадњи са владом САД проучавају еболу због сумње да би „биотерористи” могли да злоупотребе убитачни вирус.