Камење лажних сведока

Неготин – Неповерљива је Каролина Л. Муж јој не дозвољава да ми каже презиме. Ни име села у којем живе.

Опрезни су ти Власи. Зато што су сами. Четрдесет година њих двоје живе у самоћи. Требало би да њихов живот подсећа на бајку јер живе у дворцу. Али, без четворо деце која четири деценије арбајтују у Немачкој живот у њиховим позним годинама као да лагано губи смисао.

Она је дошла да препише сву породичну имовину мужу. Због тога седе у чекаоници адвокатске четврти Неготина. Више од десет адвокатских канцеларија поређане су једна до друге. Као београдско Чумићево сокаче у ком, уместо продавачица гардеробе и парфема, седе трговци који продају право.

Више од 50 адвоката отворило је канцеларије у граду који има велику традицију парничења. Суде се људи међу собом и то ти је. То је једна врста фолклорне забаве у Тимочкој крајини. Одлазак код адвоката у Неготину је она врста друштвеног активизма која се може упоредити с одласком на вашар. Или у позориште.

Зато је Каролина Л. пре уласка у канцеларију адвокатице Раде Кицуловић посетила фризера.

Стари брачни пар улази у „правну радњу”. Адвокатица Рада уљудно нам ставља до знања да нисмо пожељни у њеној монтажној канцеларији. На супротном крају сокачета седи Милосав Стојиљковић Миле, легендарни неготински адвокат.

Зид његове канцеларије окићен је репродукцијама портрета српских војсковођа. Словенци правили календар за Србе почетком деведесетих година. Знају Словенци на шта су тада падали и Срби и Власи, па су штанцовали календаре с портретима јунака: од војводе Мишића до вожда Карађорђа.

Дивно мартовско јутро. Адвокат Миле се сећа да се судило по Неготину много пре него што је започело масовно освајање Запада.

– Кад би сведок долазио у суд да би лажно сведочио, обавезно је у џепу носио камен величине јабуке. Кад би се заклео суду и завршио с лажним сведочењем, оставио би обавезно камен испред суда – прича Миле, не скривајући носталгију за тим златним временима за адвокатску сорту.

Временом је од камења лажних сведока испред Основног суда у Неготину, у оно време општинског, створено брдо од правог камења и лажних прича. Лажни сведоци веровали су да остављањем камена аутоматски скидају проклетство са себе и својих породица.

Брдо лажи створено је шездесетих и седамдесетих година прошлог века. Парничио се свако са сваким, као у Лиги шампиона. Због свега и свачега одлазило се у суд: због стопе земље или због огромног богатства. Само нек’ се суди, нек’ иде живот...

Миле се сећа свог најзанимљивијег случаја.

– Овде су у породичној заједници традиционално живели дедови, синови, унуци, свекрве, снаје... Права гунгула. Међутим, након раскида заједнице, увек би свако тражио свој део. Најчешће су младе бежале од свекрве, али се догађало и да бежи муж. Односно „зет на кућу”, како се овде каже – сећа се адвокат Миле који је десет година био судија. Последњих тридесет је адвокат.

Милосав Стојиљковић (Фото З. Анастасијевић)

У тој сеоској афери првог ранга, „зет на кућу” је тражио свој део. Није се, ваљда, џабе удавао у Тимочку крајину. Међутим, када се удао, схватио је да се – удавио, па је код Милета потражио појас за спасавање.

Несрећни и одбачени зет тражио је да са собом понесе – виолину. И, помисли адвокат Миле, мора да је реч о некаквој скупој, старој виолини, чим се „зет на кућу” толико узбудио. Ни бивша млада није била равнодушна, па Миле помисли да се није неки давно изгубљени „страдивари” загубио у влашком селу преко Тимока?

И започе процес. Кренуше да долазе сведоци с камењем у џепу. И сви они, до једног, понављају: виолина, па виолина.

Вештак је коначно изашао на терен да вештачи имовину. Прешли су сви заједно Тимок да сазнају каква је то виолина која је запалила Неготин. Зашто ли зет у бекству толико инсистира на њој? Вештак је готово провалио у кућу. Читава судска булумента потрчала је за њим. Бивша млада замолила је за мало стрпљења. Из брачне собе донела је – јастук.

– Био је то јастук у облику виолине – и сада се, после толико година, смеје Миле.

Читав судски апарат био је ангажован у процесу око јастука који остаде код младе. „Зет на кућу” остаде без јастука, али је Неготин добио причу која ће дуго трајати.

Нема, нажалост, више таквих, откачених процеса. Сада су млади, који беже на Запад, исувише прагматични. „До бола”, што би рекли овдашњи клинци. Нема бракоразводних парница око које се ангажује читава судска мрежа због таквих ситница као што се то чинило због јастука или раге.

– Да би добили папире у земљама Европске уније, млади брачни парови се разводе у адвокатским четвртима Неготина, како би, као самци, отишли ко зна где, где се венчавају за новац с непознатим грађанима ЕУ – сетно говори Миле.

Исплате се искусном заступнику ти проевропски породични марифетлуци. Зарађује сасвим пристојно, али га такви лажни разводи и лажни бракови ипак не чине срећним. Неготински адвокат био је далеко задовољнији када је посматрао како расте брдо лажи због неке безвезне међе.