Каменоресци на камену спотицања

Ако се не сузбије нелојална конкуренција на тржишту каменорезачких услуга, већ наредних дана београдске занатлије из ове струке мораће да затворе радње. То је главна теза са округлог стола „Сива економија у комуналним делатностима”, одржаног у Привредној комори, на којем су се представници каменорезаца, комуналних предузећа и надлежних институција заложили за строже кажњавање „аквизитера”, који су означени као главни проблем.

Реч је о особама које на београдским гробљима, упркос прописаној забрани продаје на почивалиштима, ожалошћене после сахрана њихових најмилијих пресрећу с каталозима и нуде им надгробне споменике. Обично раде за, како је речено на скупу, занатлије из Шапца и Богатића, који најчешће крше и друге прописе, непријављивањем радњи, неплаћањем пореза и неиздавањем рачуна, због чега могу драстично да оборе цене а при том користе и лоше материјале.

– Процене казују да чак 80 одсто надгробних споменика у Београду израђују такви каменоресци, склапајући послове посредством аквизитера. За последња три месеца нама нико није ушао у радње јер се продаја обавља на гробљима, иако смо пре четири године покренули иницијативу да се овај проблем реши. За то време, по сезони се из Београда изнесе од два до два и по милиона евра – истакао је Ђорђе Драгаш, председник Удружења каменорезаца Београда, додајући да београдске занатлије морају да отпуштају раднике, јер су у дуговима.

Пријаве грађана, каже Раденко Ћетковић, начелник Тржишне инспекције Министарства трговине, долазе до надлежних тек кад се испостави да је споменик лоше направљен, при чему муштерије најчешће не поседују никакву потврду о куповини споменика.

Нелојална конкуренција угрожава и ЈКП „Погребне услуге”, које такође има каменорезачке радње, рекао је Драган Балтовски, директор овог предузећа.

– На подручју Београда има 260 гробаља, а под нашом управом је свега десет. На њима смо увели ригорозну контролу постављања обележја и издавања потребних папира. Водимо и евиденцију колико је које предузеће поставило споменика и достављамо је пореским органима. Проблем је што се аквизитери лако трансформишу у „обичне” посетиоце гробља кад наслуте опасност а ако и плате мандатну глобу на лицу места, то им се вишеструко исплати са следећим погођеним послом – рекао је Балтовски.

Део ових проблема, према речима Слободана Станојевића, градског секретара за комуналне и стамбене послове, могао би да буде решен правилником о санитарно-техничким условима, који ће дефинисати нормативе за постављање споменика и на којем раде Секретаријат и „Погребне услуге”.

– Тим документом мора да се уреди да само овлашћене радње, које имају стручан кадар и измирују обавезе према држави, могу да раде – рекао је Станојевић.

У сузбијању броја аквизитера Комунална полиција, због мањка људства, не може помоћи, рекао је Александар Костић, заменик начелника ове службе.

– Тренутно у Београду на 5.000 становника долази један комунални полицајац, што је недовољно, па предлажемо да се формира јединствени орган од припадника наше службе и Комуналне инспекције, који би здружено радили на сузбијању оваквих појава – рекао је Костић.

-----------------------------------------------------------------------------------------

Лажно ценкање и бофл материјал

У одсуству контроле, аквизитери су до те мере развили „бизнис” да чак прибегавају фингираном ценкању – исти каменорезац пошаље по неколико „теренаца”, који наизменично иду до исте муштерије и тобоже обарају цену. Занатлије које их шаљу често користе јефтинији црвени кинески камен за израду обележја, а онда га продају знатно скупље, као да је од „ред империјал” или „ред африка” камена исте боје. Дешава се и да неисполиране споменике држе у врелом уљу, које оставља траг као да је камен полиран, али се на сунцу осуши, па се испод површинског слоја помоли груба површина.

-----------------------------------------------------------------------------------------

И „Погребне услуге” под лупом Комисије за заштиту конкуренције

Због сумње да је ЈКП „Погребне услуге” злоупотребило доминантан положај, прописивањем накнаде за постављање надгробних споменика, Комисија за заштиту конкуренције покренула је новембра 2012. поступак против овог јавног комуналног предузећа, који је проширен јуна прошле године. Очекивало се да буде окончан до краја 2013, али на сајту Комисије и даље нема објављеног решења.

Повод за поступак био је, према наводима Комисије, то што су „Погребне услуге” корисницима гробних места на престоничким почивалиштима прописале таксе за постављање надгробних споменика – које износе више од 10.000 динара – без обзира на то да ли обележје израђује каменорезачка служба овог предузећа или самосталне занатлије. Користећи овлашћење управљања гробљима у Београду, додали су из Комисије, „Погребне услуге” могле су на овај начин да изазову поскупљење услуга самосталних каменорезачких радњи наносећиштетупотрошачима на које се дати износ прелива.

У донекле сличном поступку, Комисија је јануара 2011. утврдила да је ЈКП „Градска гробља” из Крагујевца на делу почивалишта Бозман у овом граду наметнуло закупцима гробних места обавезу да израду и монтажу надгробног обележја повере том предузећу. Предузећу је наложено да престане с овом праксом и уплати 2,6 милиона динара у републички буџет.