Запад све чешће опомиње Србију

Речи Хенрија Бонеа, директора немачке Фондације „Конрад Аденауер” у Београду, да ће очекивања Брисела према Србији све више расти и да ће од Београда све више очекивати да има исти поглед на спољну политику као остатак земаља, потврђују се готово свакодневним новим изјавама западних амбасадора и политичара о томе да Србија мора да се изјасни поводом ситуације на Криму.

Саопштења западних званичника и посете представника западних земаља српском Министарству спољних послова сведоче о томе да је Београд под притиском да се одреди према руској анексији Крима, што је досад одбијао да уради.

Амерички амбасадор Мајкл Кирби јуче је у емисији Радио Београда изјавио да сматра да ће Србија поступати у складу са сопственим интересима и рећи, „нарочито из перспективе мале земље”, да „напад на суседе једноставно није добра идеја”. Он је у интервју за наш лист пре неколико дана казао да ће Србија сама одредити своју политику према Русији, али да треба да одлучи где припада, што је била јасна алузија на тежње Београда да се прикључи ЕУ.

На потребу да се Србија као кандидат за чланство у ЕУ одреди подсетио је и Мајкл Давенпорт, шеф делегације Европске уније у Србији, који је казао да ЕУ очекује да земље кандидати за чланство подржавају ставове ЕУ у спољној политици. Његова изјава надовезује се на ону известиоца Европског парламента за Србију Јелка Кацина да од Србије очекује да заузме према Украјини став сличан ставу који је заузела ЕУ.

САД и ЕУ су осудиле припајање украјинског полуострва Русији, стављајући неколицину руских званичника на црну листу и претећи оштрим економским санкцијама ако Москва буде урадила исто и са источном Украјином где, као и на Криму, претежно живи руска мањина.

Наглашава се да земље које теже чланству треба да усагласе своју политику према трећим државама, па дакле и према Русији. Црна Гора и Албанија су се придружиле санкцијама ЕУ према свргнутом украјинском председнику Виктору Јануковичу, савезнику Москве.

Осим изјава, приметни су и учестали сусрети страних дипломата са домаћим званичницима. Шеф дипломатије Иван Мркић сусрео се недавно са Давенпортом, али и са амбасадором Русије Александром Чепурином. У министарству нису могли да кажу ништа више о овим сусретима, али су према неким непотврђеним информацијама у Москви поручили да ће оштро реаговати ако се Србија буде придружила европским санкцијама. Јужни ток, који ће преко територије Србије водити руски гас у ЕУ, уговор о бесцаринској трговини између две земље и руска подршка Београду око Косова, у великој мери одређују српски став према Москви. Ситуацију додатно отежава што Београд рачуна и на европске фондове, па не може да каже да се једноставно не слаже са политиком ЕУ према Русији. Поједини медији цитирају неименоване изворе да ће извесне западне земље тражити од Београда да се у форми изјаве придружи Бриселу и Вашингтону у јавној осуди Кремља.

Србија је већ избегла да се одреди о овом питању приликом прошлонедељног гласања у Генералној скупштини УН. Тада је донета необавезујућа резолуција којом се припајање Крима Русији проглашава нелегалним. Сто чланица је гласало за, 11 против, 58 је било уздржаних, а Србија спада у 24 земље које нису гласале. Није гласала ни БиХ, јер је амбасадорка ове земље у УН Мирсада Чолаковић добила инструкцију од Министарства иностраних послова да тако поступи, с обзиром на то да Председништво БиХ није постигло консензус о подршци резолуцији. Српски члан Председништва БиХ Небојша Радмановић био је против тога да БиХ подржи резолуцију.

Притисци, уобичајени у дипломатији, не откривају се у јавности, али је многе од њих открио „Викиликс” објављујући дипломатске депеше из којих се видело да Вашингтон врши огроман притисак не бројне земље да признају независност Косова. Пре више од десет година, Вашингтон је притискао европске земље да прихвате изузимање САД из надлежности Међународног кривичног суда. Београд је тада био под двоструким притиском – да се сагласи са тим да Американцима не може да се суди пред овим међународним судом и да истовремено испоручи своје, српске држављане Међународном кривичном суду за бившу Југославију. Слично, од Београда се данас очекује да нормализује односе са покрајином која се од њега унилатерално отцепила и да истовремено осуди једнострано отцепљење Крима од Украјине.