Емир III Величанствени

Учених много, умних мало.

Пушкин

Путујући кроз историју, наћи ћемо само двојицу Величанствених. Сулејмана, који је рушио све европске вредности, и Лоренца, који је подигао Фиренцу да светли до данашњих дана.

Њему се придружује и наш Емир – са Андрићградом и Мокром Гором.

После првог филмског успеха, Кустурицу напада несуђени редитељ и будући ратник по босанској несрећи.

Сад га прозива бивши ратник (из Недићевог дома за преваспитавање –Смедеревска Паланка). По оној народној, било би „два лоша убише Милоша”. Недовољно! Треба наћи четири Милоша, једног за музику, другог за филм, трећег за књижевност и четвртог за неимарство. Четврти (и највећи ауторитет) већ је загрмео гласније и од самог Цицерона, бранећи два Емирова града.

Које то проклетство носе неки моји сународници да све што је задивљујуће вредно треба рушити или бар речима опоганити?

Мало вас памти изливе једа шаховских функционера преко наше штампе према највећем прваку света Роберту Фишеру (да ли што је највише волео Југославију?).

А тек хајка против Данила Киша, кога је прерана смрт предухитрила те није добио Нобелову награду.

Удружена завист и љубомора могу бити отровније и од атомске енергије. Па се често питам да ли би Тесла, Пупин или Миланковић, да су стасавали у Моравској Бановини, можда завршили као супленти неке провинцијске гимназије.

Емир Кустурица са два велелепна остварења наставља традицију Немањића и стоји раме уз раме са Лоренцом Величанственим.

Хвала вам у име будућих векова и нараштаја, који ће имати чему да се диве и поносе. И што сте „у времену мржње (према нашем народу) имали храбрости да кажете да волите”.