Emir III Veličanstveni

Učenih mnogo, umnih malo.

Puškin

Putujući kroz istoriju, naći ćemo samo dvojicu Veličanstvenih. Sulejmana, koji je rušio sve evropske vrednosti, i Lorenca, koji je podigao Firencu da svetli do današnjih dana.

Njemu se pridružuje i naš Emir – sa Andrićgradom i Mokrom Gorom.

Posle prvog filmskog uspeha, Kusturicu napada nesuđeni reditelj i budući ratnik po bosanskoj nesreći.

Sad ga proziva bivši ratnik (iz Nedićevog doma za prevaspitavanje –Smederevska Palanka). Po onoj narodnoj, bilo bi „dva loša ubiše Miloša”. Nedovoljno! Treba naći četiri Miloša, jednog za muziku, drugog za film, trećeg za književnost i četvrtog za neimarstvo. Četvrti (i najveći autoritet) već je zagrmeo glasnije i od samog Cicerona, braneći dva Emirova grada.

Koje to prokletstvo nose neki moji sunarodnici da sve što je zadivljujuće vredno treba rušiti ili bar rečima opoganiti?

Malo vas pamti izlive jeda šahovskih funkcionera preko naše štampe prema najvećem prvaku sveta Robertu Fišeru (da li što je najviše voleo Jugoslaviju?).

A tek hajka protiv Danila Kiša, koga je prerana smrt preduhitrila te nije dobio Nobelovu nagradu.

Udružena zavist i ljubomora mogu biti otrovnije i od atomske energije. Pa se često pitam da li bi Tesla, Pupin ili Milanković, da su stasavali u Moravskoj Banovini, možda završili kao suplenti neke provincijske gimnazije.

Emir Kusturica sa dva velelepna ostvarenja nastavlja tradiciju Nemanjića i stoji rame uz rame sa Lorencom Veličanstvenim.

Hvala vam u ime budućih vekova i naraštaja, koji će imati čemu da se dive i ponose. I što ste „u vremenu mržnje (prema našem narodu) imali hrabrosti da kažete da volite”.