Брисел: регулисати медијски сектор у Србији

Брисел – Лоше стање у медијима у Србији изазвано је недостатком регулативе и јасних правила на тржишту, сагласили су се учесници панела о слободи медија, који је јуче одржан у Европском парламенту. Известилац ЕП за Србију Јелко Кацин, један од организатора скупа, рекао је да је међу главним задацима нове владе доношење медијских закона, подсетивши да је медијска стратегија усвојена пре две и по године, а да закона још нема.

Према његовим речима, три највећа проблема у српским медијима јесу аутоцензура и недостатак истраживачког новинарства, непостојање транспарентности власништва и пораст таблоида. „Медији су основ демократске државе”, нагласио је Кацин и додао да често недостаје критичка анализа догађаја.

Он је навео и да се често дешава да медији објављују податке о одређеним истрагама, који би требало да буду поверљиви, чиме је, како каже, угрожена правна држава. Кацин је подсетио да ће стање у медијима бити предмет преговора о придруживању и то у неколико поглавља, укључујући и кључно поглавље 23, које се тиче правосуђа и основних права. Он је указао да нападачи на новинаре често остају некажњени и поздравио оснивање Комисије за истраживање убиства новинара.

Шеф српског преговарачког тима са ЕУ Тања Мишчевић истакла је решеност владе да у најскорије време поднесе скупштини предлоге медијских закона, али је указала да је још важније да се ти закони потом и примене.

Председница Удружења новинара Србије Љиљана Смајловић критиковала је владу зато што се извештај Верице Бараћ о корупцији у медијима још није нашао на столу. Она је навела да ће УНС тражити да се у медијске законе угради обавеза медија да прикажу на који начин се финансирају, не само кад је реч о новцу који добијају од владе и невладиних организација у Србији, него и од страних држава и међународних организација.

Помоћник министра културе и информисања Саша Мирковић рекао је да ни после две и по године од усвајања медијске стратегије Србија није донела законе, али и нагласио да је у међувремену дошло до два изборна процеса и реконструкције владе. Мирковић је подсетио да су нацрти закона о јавном информисању, који је кровни медијски закон, и закона о електронским медијима, на експертизи у Бриселу и да министарство „сваког дана” очекује коментаре који ће бити анализирани и имплементирани у текст закона. Он је додао да радна група ради на усаглашавању текста трећег закона, о јавним медијским сервисима, у делу који се односи на финансирање РТС-а и РТВ-а и да очекује да током следећих недеља изађе са конкретним предлогом о стабилном финансирању та два медија.

Потпредседник Независног удружења новинара Србије Драган Јањић рекао је да је српска политичка елита изгубила године не чинећи ништа да се медијска слика и положај новинара побољша. Јањић је рекао да је таблоидизација веома опасан проблем који захвата не само медије, већ цело друштво.

Директорка БИРН Гордана Игрић рекла је да је за време владавине ДС-астворен веома јасан систем контролисања медија који су наредне владе наследиле и развиле. Више учесника у расправи сагласило се да су маркетиншке агенције које су често под индиректном контролом власти, још једно средство за суптилну контролу медија. Панел под насловом „Проговори, Србијо” (Speak up) у Спољнополитичком комитету ЕП организовало је Либерално-демократска група европских посланика, којој припада и Јелко Кацин.

Танјуг