Важно је добити рат

Кошаркаши Црвене звезде су још једном распродали Комбанк арену, вечерас у првој утакмици полуфинала Еврокупа против Уникса вероватно ће пасти још један рекорд посећености (24.232 гледалаца против Будивељника пре седам дана), а „црвено-бели” се надају бар минималној победи. Тим из Казања није квалитета Реала, али у Београд је дошао са импозантним скором у сезони, изгубио је само две утакмице у свим такмичењима, од Остендеа (78:75) и Калева (60:57), без икаквог значаја, а снагу је показао у двомечу осмини финала и четвртфинала Еврокупа, када је буквално прегазио Нимбурк и Анкару са 50 и 49 разлике.

Ипак, снага нашег тима далеко превазилази чешки и турски , па иако је Уникс први фаворит за освајање пехара и добијање улазнице за Евролигу преко овог европског такмичења, „црвено-бели” се и те како питају ко ће изаћи као победник из овог дуела. Велике екипе и играчи мотивацију траже управо у оваквим утакмицама, а овај Звездин тим је растао током сезоне корак по корак, калио се кроз Евролигу у коју Уникс није успео да уђе преко квалификација, јаку Јадранску лигу и Еврокуп и спреман је да се бори за други трофеј у сезони и други клупски – европски. Уз подршку навијача и играча из генерације која је 1974. освојила Куп победника купова, који ће бити специјални гости, али пре свега снагом тима, зрелошћу и тактичком мудрошћу, „америчко-грчки” састав може са доста проблема да дочека реванш за седам дана у „Баскет Хол Арени” у Казању која прима 7.500. гледалаца.

Стручни штаб „црвено-белих” имао је много посла у згуснутом распореду утакмица, посебно тренери задужени за „скаутинг”, јер тим из Татарстана има „вишак” играча на којима почива тактика италијанског стручњака Андреа Тринкијерија (46). Свој кошаркашки мото ,„играј једноставно, без компликованих решења”, у великој мери је успео да оствари у Уникасу, захваљујући четворици одличних Американаца и тројици грчких репрезентативаца.

Спољна линија Руског тима делује готово застрашујуће, а посебну пажњу одбрана Црвене звезде мораће да обрати на бека шутера Андрјуа Гуделока који у Еврокупу у просеку убацује 20 поена за 28 минута, уз одличан проценат за три поена од 41,2 одсто (119-49). Овај бивши студент Чарлстона, носио је и дрес Лејкерса на 47 утакмица (4,6 поена), али није и једини са искуством у најјачој лиги света. Крило Лук Харангуд (50 одсто шута за три поена), одиграо је 69 утакмица (4,2 поена просечно) за Бостон и Кливленд, али посебну „боју” игри Уникса даје искусни Чак Ејдсон, који игра на истој позицији. Преко Лијетувос Ритаса, Макабија и Барселоне стигао је у Уникс, а статистички пуни све колоне. Тајван Меки, на позицији организатора игре „чува леђа” грчком интернационалцу Никосу Зизису, који ће вероватно с најмање узнемирења истрчати на паркет Комбанк арене. С репрезентацијом је 2005. освојио титулу првака Европе, а београдске навијаче упознао је бранећи боје ЦСКА (освојио 2008 Евролигу) и Монтепаскија.

Снага Уникса је и под кошевима. Јан Вујукас је други стрелац тима (11,5 поена, 3,6 скокова), а без обзира што није био прва опција у Панатинаикосу (освојио Евролигу 2011) и Олимпијакосу, има чиме да се супротстави Катићу и Марјановићу. На позицији „четворке”, снагом и искуством доминира Костас Кајмакоглу (Евролига 2011), који се често извлачи на крилну позицију и „узима” шутеве за три поена. Причу о странцима затвара најбољи белоруски кошаркаш, крилни центар Владимир Веременко, коме је ово пета сезона у тиму из Казања. Квартет руских играча, Сергејев, Соколов, Курбанов и Шелетко, заједно у просеку постиже 9,4 поена, што довољно говори о њиховој улози.

За разлику од утакмице са Будивељником, Црвена звезда мора да искористи амбијент у најпозитивнијем смислу и да 40 минута гради победу пре свега чврстом игром у одбрани. Она је и до сада била генератор разноврсног напада, великог броја лаких кошева у транзицији, где до изражаја долазе квалитети Блажича и Нелсона продором и шута за три поена који су у стању да убаце буквално сви осим Катића и Марјановића. О разлици не би требало да размишљају, јер победе некад долазе и после изгубљене битке, а утакмица у Београду је само прво полувреме...

М. Стојаковић

-----------------------------------------------------------

Реванши за седам дана

Еврокуп: прве утакмице полуфинала

Валенсија – Нижњи Новгород         синоћ

Црвена звезда – Уникс         19,30 ч

Реванши су за седам дана (9. априла)

-----------------------------------------------------------

Радоњић: Да будемо бољи бар за поен

За тренера Црвене звезде Дејана Радоњића свака победа би била капитал пред реванш у Казању. Истиче да већи мотив од пуне Арене, јаког противника и оног што свеукупан успех у двомечу доноси, није потребан.

– Даћемо све од себе да игра буде адекватна амбијенту. Било би добро да будемо бољи бар за поен, а надам се да ће нам домаћи терен то омогућити. Неопходно је да тимски извучемо максимум, пре свега у одбрани током читавог меча, јер нећемо имати задатак да зауставимо једног, већ 12 изузетно квалитетних играча Уникса – оценио је тренер „црвено-белих”.

Трофејнији у Европи него у Русији

Уникс је у краткој клупској историји (основан 1991) више успеха остварио на међународној него на домаћој сцени. Два пута је освојио Куп Русије (2003. и 2009), а уз Еврокуп (2011) и Еврочеленџ куп (2004), има и пехар у регионалној Балтичкој лиги (2003). Буџетски је спреман да игра значајну улогу и у Евролиги у којој је дебитовао пре две сезоне и стигао међу осам најбољих (заустављен од Барселоне), а због тога је и доведен тренер „чудотворац” Андреа Тринкијери, који је подигао из пепела један од најтрофејнијих италијанских клубова, Канту. Потсећања ради, прву од три титуле првака (1968) Кантуу је донео Борислав Станковић (дугогодишњи генерални секретар Фибе и почасни председник КСС).

– Имао сам прилику током сезоне да се уверим у снагу Црвене звезде. Имају веома јак тим и неколико одличних кошаркаша, што ће уз навијаче за моје момке бити велики изазов. Добро смо се припремили, желимо да у Београду одиграмо паметно, контролишемо темпо игре и резултат колико год буде могуће – рекао је Тринкијери.