Važno je dobiti rat

Košarkaši Crvene zvezde su još jednom rasprodali Kombank arenu, večeras u prvoj utakmici polufinala Evrokupa protiv Uniksa verovatno će pasti još jedan rekord posećenosti (24.232 gledalaca protiv Budiveljnika pre sedam dana), a „crveno-beli” se nadaju bar minimalnoj pobedi. Tim iz Kazanja nije kvaliteta Reala, ali u Beograd je došao sa impozantnim skorom u sezoni, izgubio je samo dve utakmice u svim takmičenjima, od Ostendea (78:75) i Kaleva (60:57), bez ikakvog značaja, a snagu je pokazao u dvomeču osmini finala i četvrtfinala Evrokupa, kada je bukvalno pregazio Nimburk i Ankaru sa 50 i 49 razlike.

Ipak, snaga našeg tima daleko prevazilazi češki i turski , pa iako je Uniks prvi favorit za osvajanje pehara i dobijanje ulaznice za Evroligu preko ovog evropskog takmičenja, „crveno-beli” se i te kako pitaju ko će izaći kao pobednik iz ovog duela. Velike ekipe i igrači motivaciju traže upravo u ovakvim utakmicama, a ovaj Zvezdin tim je rastao tokom sezone korak po korak, kalio se kroz Evroligu u koju Uniks nije uspeo da uđe preko kvalifikacija, jaku Jadransku ligu i Evrokup i spreman je da se bori za drugi trofej u sezoni i drugi klupski – evropski. Uz podršku navijača i igrača iz generacije koja je 1974. osvojila Kup pobednika kupova, koji će biti specijalni gosti, ali pre svega snagom tima, zrelošću i taktičkom mudrošću, „američko-grčki” sastav može sa dosta problema da dočeka revanš za sedam dana u „Basket Hol Areni” u Kazanju koja prima 7.500. gledalaca.

Stručni štab „crveno-belih” imao je mnogo posla u zgusnutom rasporedu utakmica, posebno treneri zaduženi za „skauting”, jer tim iz Tatarstana ima „višak” igrača na kojima počiva taktika italijanskog stručnjaka Andrea Trinkijerija (46). Svoj košarkaški moto ,„igraj jednostavno, bez komplikovanih rešenja”, u velikoj meri je uspeo da ostvari u Unikasu, zahvaljujući četvorici odličnih Amerikanaca i trojici grčkih reprezentativaca.

Spoljna linija Ruskog tima deluje gotovo zastrašujuće, a posebnu pažnju odbrana Crvene zvezde moraće da obrati na beka šutera Andrjua Gudeloka koji u Evrokupu u proseku ubacuje 20 poena za 28 minuta, uz odličan procenat za tri poena od 41,2 odsto (119-49). Ovaj bivši student Čarlstona, nosio je i dres Lejkersa na 47 utakmica (4,6 poena), ali nije i jedini sa iskustvom u najjačoj ligi sveta. Krilo Luk Harangud (50 odsto šuta za tri poena), odigrao je 69 utakmica (4,2 poena prosečno) za Boston i Klivlend, ali posebnu „boju” igri Uniksa daje iskusni Čak Ejdson, koji igra na istoj poziciji. Preko Lijetuvos Ritasa, Makabija i Barselone stigao je u Uniks, a statistički puni sve kolone. Tajvan Meki, na poziciji organizatora igre „čuva leđa” grčkom internacionalcu Nikosu Zizisu, koji će verovatno s najmanje uznemirenja istrčati na parket Kombank arene. S reprezentacijom je 2005. osvojio titulu prvaka Evrope, a beogradske navijače upoznao je braneći boje CSKA (osvojio 2008 Evroligu) i Montepaskija.

Snaga Uniksa je i pod koševima. Jan Vujukas je drugi strelac tima (11,5 poena, 3,6 skokova), a bez obzira što nije bio prva opcija u Panatinaikosu (osvojio Evroligu 2011) i Olimpijakosu, ima čime da se suprotstavi Katiću i Marjanoviću. Na poziciji „četvorke”, snagom i iskustvom dominira Kostas Kajmakoglu (Evroliga 2011), koji se često izvlači na krilnu poziciju i „uzima” šuteve za tri poena. Priču o strancima zatvara najbolji beloruski košarkaš, krilni centar Vladimir Veremenko, kome je ovo peta sezona u timu iz Kazanja. Kvartet ruskih igrača, Sergejev, Sokolov, Kurbanov i Šeletko, zajedno u proseku postiže 9,4 poena, što dovoljno govori o njihovoj ulozi.

Za razliku od utakmice sa Budiveljnikom, Crvena zvezda mora da iskoristi ambijent u najpozitivnijem smislu i da 40 minuta gradi pobedu pre svega čvrstom igrom u odbrani. Ona je i do sada bila generator raznovrsnog napada, velikog broja lakih koševa u tranziciji, gde do izražaja dolaze kvaliteti Blažiča i Nelsona prodorom i šuta za tri poena koji su u stanju da ubace bukvalno svi osim Katića i Marjanovića. O razlici ne bi trebalo da razmišljaju, jer pobede nekad dolaze i posle izgubljene bitke, a utakmica u Beogradu je samo prvo poluvreme...

M. Stojaković

-----------------------------------------------------------

Revanši za sedam dana

Evrokup: prve utakmice polufinala

Valensija – Nižnji Novgorod         sinoć

Crvena zvezda – Uniks         19,30 č

Revanši su za sedam dana (9. aprila)

-----------------------------------------------------------

Radonjić: Da budemo bolji bar za poen

Za trenera Crvene zvezde Dejana Radonjića svaka pobeda bi bila kapital pred revanš u Kazanju. Ističe da veći motiv od pune Arene, jakog protivnika i onog što sveukupan uspeh u dvomeču donosi, nije potreban.

– Daćemo sve od sebe da igra bude adekvatna ambijentu. Bilo bi dobro da budemo bolji bar za poen, a nadam se da će nam domaći teren to omogućiti. Neophodno je da timski izvučemo maksimum, pre svega u odbrani tokom čitavog meča, jer nećemo imati zadatak da zaustavimo jednog, već 12 izuzetno kvalitetnih igrača Uniksa – ocenio je trener „crveno-belih”.

Trofejniji u Evropi nego u Rusiji

Uniks je u kratkoj klupskoj istoriji (osnovan 1991) više uspeha ostvario na međunarodnoj nego na domaćoj sceni. Dva puta je osvojio Kup Rusije (2003. i 2009), a uz Evrokup (2011) i Evročelendž kup (2004), ima i pehar u regionalnoj Baltičkoj ligi (2003). Budžetski je spreman da igra značajnu ulogu i u Evroligi u kojoj je debitovao pre dve sezone i stigao među osam najboljih (zaustavljen od Barselone), a zbog toga je i doveden trener „čudotvorac” Andrea Trinkijeri, koji je podigao iz pepela jedan od najtrofejnijih italijanskih klubova, Kantu. Potsećanja radi, prvu od tri titule prvaka (1968) Kantuu je doneo Borislav Stanković (dugogodišnji generalni sekretar Fibe i počasni predsednik KSS).

– Imao sam priliku tokom sezone da se uverim u snagu Crvene zvezde. Imaju veoma jak tim i nekoliko odličnih košarkaša, što će uz navijače za moje momke biti veliki izazov. Dobro smo se pripremili, želimo da u Beogradu odigramo pametno, kontrolišemo tempo igre i rezultat koliko god bude moguće – rekao je Trinkijeri.