Запуштена речна дворишта
Већина водених кутака Саве и Дунава и даље је затрпана разноразним отпадом. Обалама, чини се, неизоставно господаре напуштени сплавови, кућице на води и полураспаднуте олупине који су оковани смећем и зарасли у врбаке. Мада су на основу одлуке Скупштине града од децембра 2005. године власници пловних објеката у обавези да водени простор око објекта редовно чисте и одржавају, већина њих очито у недовољној мери брине о свом "речном дворишту", олако бацајући отпад где год стигне. Оправдање најчешће траже у томе што не располажу потребном механизацијом за ову врсту посла, заборављајући при том да су грабуље, кофе, мотке и остала пратећа опрема сасвим довољни да би простор око њихових објеката увек био уредан и чист. Обашка то што последњих месец и по дана престоничким рекама крстари и пловило "Зеленила" које нагомилано смеће може очас посла да уклони из приобалних зона. Наравно, о трошку власника.
Према тврдњама Миодрага Јоксимовића, помоћника секретара за инспекцијске послове, инспектори су управо завршили тродневно снимање приобалног дела од ресторана "Венеција" до Блока 45. Према појединим проценама, на том потесу начичкано је више од 140 сплавова.
– Контролисали смо градску обалу са обе њене стране и утврдили да је стање на рекама и даље прилично лоше. Утврђено је да водени простор око 43 сплава није уредан како би требало. Негде је, међутим, приобаље заиста чистије, док је на појединим местима ситуација гора него што је била пре месец и по дана. Саслушали смо десетине власника пловних објеката, а неке од њих смо и казнили на лицу места са 2.500 динара, колико износи мандатна казна, док смо за већину сплавара писали решења судији за прекршаје – објашњава Јоксимовић.
Проблем задају огромни зарђали шлепови, паркирани годинама на истом месту, који задржавају тоне плутајућег отпада. Власницима напуштених сплавова тешко је ући траг, открива Јоксимовић, истичући да инспекторима једино остаје да на спорном пловном објекту окаче обавештења и позив да се нестали сплавар што пре јави надлежнима.
– Сваких месец и по дана обилазимо терен и пишемо казне, али наплавине су "жива ствар". Што их сплавари чешће чисте, њих као да је све више. Слика дуж обала јесте боља у односу на ранији период, али је истина да власници пловних објеката и даље немају навику чишћења. Зато су ту казне за непоштовање одлуке које инспектори готово свакодневно пишу – додаје Јоксимовић.
У случају када је већ поднет захтев судији за прекршаје, онда је могуће изрећи максималну казну за непоштовање градске одлуке која за правна лица износи до 500.000 динара, док за власнике самосталних угоститељских радњи на води она је до 250.000 динара.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


