Од овог месеца стратешке промене у образовању

Према плановима просветних власти, од овог месеца почињу најобимније промене у образовном систему Србије, судећи према документу „Акциони планови за спровођење Стратегије развоја образовања Србије до 2020. године”, који је „Политика” добила након јучерашње седнице Националног просветног савета (НПС). У овом документу је на 305 страница детаљно описан план акција које ће се спроводити у вртићима, школама и на факултетима, са временским роковима и описима акција.

Највећи број промена требало би да започне овог месеца и то – претресањем мрежа основних, средњих школа, као и високошколских установа. У овој години би требало да почне развијање новог модела финансирања по ученику, увођење мајсторског образовања, укидање специјализованих основних школа, регистровање свих предшколских установа и институција за образовање одраслих…

Ови планови ће, упркос добрим жељама, по свему судећи морати да сачекају барем још месец дана, јер њих прво мора да усвоји Влада Србије. Наиме, иако је влада усвојила стратегију образовања још пре две године, акциони планови су тек сад стигли на дневни ред. Министарство просвете је затражило мишљење НПС-а о овом документу, чији чланови ће се о њему изјаснити у наредна два дана.

Оно што је највећа мана ових планова, а како су јуче рекли и чланови НПС-а, јесте лоше урађена финансијска конструкција – за већину се не наводи колика ће средства бити потребна. Конкретни новчани износи наведени су свега неколико пута и они се најчешће крећу око 10.000 евра, али има и оних који ће државу коштати 48.000 или 100.000 евра.

– Временски оквири су нереални, неки су потпуно депласирани. Лоше је урађена финансијска процена, не види се јасно колико је пара потребно за одређене потезе. Изненадило ме је што се за високо образовање предвиђа чак 58 акција, а за предшколско, основно и средње, заједно, тек десетак, да не говоримо да су неке акције непотребне, попут рангирања студијских програма на основу мишљења послодаваца – оцењује професор др Десанка Радуновић, председница НПС-а.

Професор др Бора Кузмановић слаже се са овом оценом: акциони планови стижу са две године закашњења; док се измења још који министар образовања, ето нама 2020. пред носом…

– Васпитачи Србије жале што нису били укључени у израду овог документа иако смо имали обећање Министарства просвете – каже Марина Аризановић, представник Савеза удружења васпитача Србије у НПС-у. Она ипак поздравља најављену акредитацију предшколских установа, јер каже да је данас такво стање да многе установе раде без дозвола, без услова, нигде нису регистроване, а у њима је много деце.

Др Драган Денић, професор Електронског факултета у Нишу, скреће пажњу да би било погрешно да једном стратегијом укидамо школе у појединим крајевима само зато што се смањио број деце, јер држава мора да води рачуна о томе да су миграције привременог карактера и да не дозволи да нам делови територије, посебно на југу, остану трајно празни.

– Наравно да ће влада водити рачуна о демографским кретањима када је у питању гашење школа – изричит је државни секретар у Министарству просвете Мухедин Фијуљанин.

Он каже да је у једном документу немогуће да се нађу одговори за све проблеме у образовању, којих евидентно има, али да се негде мора почети. На коментаре везане за нејасне финансије, Фијуљанин одговара да нисмо смели да прецизирамо новчане износе за поједине активности, јер то зависи од финансијске моћи земље. Било би нереално, додаје државни секретар, да се напише да планирамо изградњу 10 школа, ако се покаже да има средстава само за две и по, какав је био случај у прошлој години.

Да ли је ово заиста рачун без крчмара и да ли је ове планове време прегазило, како каже професор др Стеван Станковић, знаће се одмах по формирању Владе Србије.