Унакрсна утаја пореза

Уставни суд Француске одбацио је у децембру прошле године предлог Франсоа Оланда, актуелног председника, о опорезивању грађана с приходима већим од милион евра годишње и то по стопи од 75 одсто. Али исти тај суд усвојио је предлог да компаније, чији запослени годишње зарађују више од милион евра, на суме изнад те границе плате порез од 75 одсто. И тиме се данас пуни државна каса Француске.

У Србији, Уставни суд нема разлога да реагује на овакве ствари, јер грађани с имовином вреднијом од 35 милиона динара не да не траже заштиту суда, већ се не пријављују ни порезницима, а морали су да пријаве стечену имовину и зараде до јуна прошле године. Након тога порезници су требали да укрсте њихове податке и утврде да ли је имовина стечена легално или не.

Порезници су за десет месеци утврдили да од 450 контролисаних 417 није ни пријавило имовину, због чега ће против њих бити поднете прекршајне пријаве.

За непријављену имовину, према закону, предвиђена је казна од три одсто на суму која превазилази 35 милиона динара или око 105.000 динара. То значи да богатима у Србији ни казна од 900 евра није мотив да поднесу пореску пријаву и докажу порекло пара и имовине, а што опет говори да је та казна само кап у мору њиховог богатства.

За оне за које се, међутим, докаже да поседују имовину вреднију од 35 милиона динара, али да нису имали толике приходе, предвиђено је плаћање пореза на разлику од 20 одсто. Интересантно је, међутим, да ни после девет месеци од истека рока за пријаву имовине и прихода, нико од ових „преступника” није кажњен.

Вредност непријављене имовине, коју су порезници до сада открили, износи око 950 милиона динара, а односи се на некретнине, моторна возила, девизну и динарску штедњу, уделе у предузећима.

Порезници не крију да ће унакрсна контрола преосталих 600 богатих, за које се претпоставља да поседују имовину вреднију од 35 милиона, али се нису пријавили, потрајати, јер је реч о дуготрајном послу. То се поклапа с упозорењима бившег директор Пореске управе Ивана Симича да је ово велики и врло осетљив посао и да су се поједини слични поступци у Словенији водили по годину и више дана.

Да ли је порезницима кратко време заиста прави разлог зашто је унакрсна контрола подбацила или је у питању нешто друго?

Александар Стевановић, економиста, каже за наш лист, да је главни разлог оваквог подбачаја изостанак политичке воље да се промени систем контроле.

– Није поента ове унакрсне контроле да се дође само до оних који имају имовину вредну од 20.000, односно 30.000 или 50.000 евра, него да се приволе да имовину и зараде Пореској управи пријаве сви они који су зарадили милионе евра.

Без политичке воље, међутим, додаје, цела ствар ће се пребацивати на неефикасност Пореске управе, иако је и то један од разлога лоших резултата, али не пресудан, јер су порезници само извршиоци тог посла.

– Поента ове унакрсне процене треба да буде утврђивање порекла пара. Дакле, које су то радње које су довеле до енормног богаћења појединаца, најчешће на начин који ниједна друга земља, осим Србије не би толерисала. Они који то не могу да докажу треба да буду дебело опорезовани или да им се та имовина одузме, категоричан је Стевановић.

Упитан да ли се оваква ноншалантност богатих у Србији може објаснити и чињеницом да су казне за њих више него симболичне, бар када је реч о непријављивању имовине, Стевановић каже, да је много важније од тога да се осим наплаћене казне настави са утврђивањем порекла имовине утајивача пореза.