Русија у ЕУ – ко то може себи представити?

Одговор на питање из наслова гласи: може актуелни чешки председник Милош Земан. 

Овај 69-годишњак, економиста прогностичар по вокацији, који је ових дана био у посети нашој земљи, један је од ретких политичара у ЕУ који је отворено говорио и залагао се, наравно, дугоророчно гледајући, за укључивање Русије у ЕУ. А то је учинио поново недавно, када због кризе у европско-руским односима многима и само постављање овог питања изгледа – депласирано!

Као и први посткомунистички председник Чехословачке, потом и Чешке (1990– 2003), некадашњи драмски писац и дисидентски лидер, покојни Вацлав Хавел, Земан се сматра еврофилом, то јест присталицом јачања европских интеграција. Хавел се у свом хуманистичко-визионарском маниру јавно залагао за стварање сједињених држава Европе. На сасвим супротном, евроскептичком полу од њих налази се председник, такође економиста Вацлав Клаус (2003–2013), који је ипак, у поређењу са Хавелом, имао много реалистичнији прилаз односима и сарадњи ЕУ и Чешке с Русијом. Често је и посећивао Русију и залагао се за ширење економске сарадње. За разлику од Хавела, који је стално медитирао о томе где почиње и завршава се Европа и по коме Русија није ту спадала (а није био сигуран ни где да лоцира Украјину), Земан, који је био премијер (1998–2002) и увео земљу у ЕУ, будућност евроинтеграција је видео у јачању њених реалних, пре свега економских основа. Изречен у том контексту, његов став да из европских интеграција не треба искључити Русију и раније је многима звучао дисонантано. Земан је ипак поновио тај став и ових дана, у јеку антируске хистерије, у којој се окупација Чехословачке 1968. од стране Варшавског пакта изједначава са референдумом о изласку Крима из Украјине и припајању Русији. 

„Поново помињете да у дугорочном хоризонту можете себи представити чланство Русије у ЕУ. Говорили сте о томе да би Руска Федерација могла бити неке врста противтеже силној тројци Немачка – Француска – Велика Британија. И даље то себи можете представити?”, питао је ових дана један новинар Земана.

Чешки председник је одговорио наизглед доста заобилазно и широко, али целовито и аргументовано:

„Дугорочно – у перспективи од 20 година, могу себи то представити, и то из економских разлога. Руска економика рашће ове године темпом од 1,5 одсто, што је у односу на Кину смешно мало. Није то диверзификована привреда, јер 50 процената извоза чини енергија. С друге стране, Европска унија данас пати од енергетског дефицита и у знатној мери зависна је управо од Русије. То су две комплементарне економике, јер Русији су потребне модерне технологије да би своју економику диверзиковала и да не би сва своја јаја држала у једној корпи, како каже пословица. А добром делу данашње ЕУ потребна је јефтина и стабилна испоруке енергије.” 

„Русија се, према вама, мора демократизовати још више. Ја вас ипак морам питати зашто би тако морало бити. Зашто би руска владина гарнитура – не мора то бити садашња, него нека будућа – то чинила?” 

„На то сам вам већ одговорио навођењем трагичног броја од 1,5 (одсто), који указује на то какве се шансе које даје огромни руски потенцијал не користе. Другим речима, сваки руски политичар ће схватити да у Русији већ данас постоји економска стагнација. То ће се после извесног времена изразити у паду животног стандарда, расту корупције итд. Биће у интересу Русије и тих политичких елита да се спроведу нови демократски кораци”, закључио је Земан.

Као и Клаус, Земан је иначе често показивао висок степен познавања и разумевања историје и прилика на Балкану и зато је био непристрасан и објективан према сукобљеним странама током грађанског рата у бившој Југославији. Као премијер, дуго је одолевао притиску у пролеће 1999. на Чешку, која је тек ушла у НАТО, да се сагласи с бомбардовањем Србије. На ту чешку, сагласност, то јест Земанову, чекало се скоро до саме поноћи између 23. и 24. марта – када је за то био крајњи рок. Касније, када се привремено повукао из политике, критиковао је јавно потез владе Мирека Тополанека, која је међу првима 2008. признала Косово.

Новинар, Праг