Rusija u EU – ko to može sebi predstaviti?

Odgovor na pitanje iz naslova glasi: može aktuelni češki predsednik Miloš Zeman. 

Ovaj 69-godišnjak, ekonomista prognostičar po vokaciji, koji je ovih dana bio u poseti našoj zemlji, jedan je od retkih političara u EU koji je otvoreno govorio i zalagao se, naravno, dugororočno gledajući, za uključivanje Rusije u EU. A to je učinio ponovo nedavno, kada zbog krize u evropsko-ruskim odnosima mnogima i samo postavljanje ovog pitanja izgleda – deplasirano!

Kao i prvi postkomunistički predsednik Čehoslovačke, potom i Češke (1990– 2003), nekadašnji dramski pisac i disidentski lider, pokojni Vaclav Havel, Zeman se smatra evrofilom, to jest pristalicom jačanja evropskih integracija. Havel se u svom humanističko-vizionarskom maniru javno zalagao za stvaranje sjedinjenih država Evrope. Na sasvim suprotnom, evroskeptičkom polu od njih nalazi se predsednik, takođe ekonomista Vaclav Klaus (2003–2013), koji je ipak, u poređenju sa Havelom, imao mnogo realističniji prilaz odnosima i saradnji EU i Češke s Rusijom. Često je i posećivao Rusiju i zalagao se za širenje ekonomske saradnje. Za razliku od Havela, koji je stalno meditirao o tome gde počinje i završava se Evropa i po kome Rusija nije tu spadala (a nije bio siguran ni gde da locira Ukrajinu), Zeman, koji je bio premijer (1998–2002) i uveo zemlju u EU, budućnost evrointegracija je video u jačanju njenih realnih, pre svega ekonomskih osnova. Izrečen u tom kontekstu, njegov stav da iz evropskih integracija ne treba isključiti Rusiju i ranije je mnogima zvučao disonantano. Zeman je ipak ponovio taj stav i ovih dana, u jeku antiruske histerije, u kojoj se okupacija Čehoslovačke 1968. od strane Varšavskog pakta izjednačava sa referendumom o izlasku Krima iz Ukrajine i pripajanju Rusiji. 

„Ponovo pominjete da u dugoročnom horizontu možete sebi predstaviti članstvo Rusije u EU. Govorili ste o tome da bi Ruska Federacija mogla biti neke vrsta protivteže silnoj trojci Nemačka – Francuska – Velika Britanija. I dalje to sebi možete predstaviti?”, pitao je ovih dana jedan novinar Zemana.

Češki predsednik je odgovorio naizgled dosta zaobilazno i široko, ali celovito i argumentovano:

„Dugoročno – u perspektivi od 20 godina, mogu sebi to predstaviti, i to iz ekonomskih razloga. Ruska ekonomika rašće ove godine tempom od 1,5 odsto, što je u odnosu na Kinu smešno malo. Nije to diverzifikovana privreda, jer 50 procenata izvoza čini energija. S druge strane, Evropska unija danas pati od energetskog deficita i u znatnoj meri zavisna je upravo od Rusije. To su dve komplementarne ekonomike, jer Rusiji su potrebne moderne tehnologije da bi svoju ekonomiku diverzikovala i da ne bi sva svoja jaja držala u jednoj korpi, kako kaže poslovica. A dobrom delu današnje EU potrebna je jeftina i stabilna isporuke energije.” 

„Rusija se, prema vama, mora demokratizovati još više. Ja vas ipak moram pitati zašto bi tako moralo biti. Zašto bi ruska vladina garnitura – ne mora to biti sadašnja, nego neka buduća – to činila?” 

„Na to sam vam već odgovorio navođenjem tragičnog broja od 1,5 (odsto), koji ukazuje na to kakve se šanse koje daje ogromni ruski potencijal ne koriste. Drugim rečima, svaki ruski političar će shvatiti da u Rusiji već danas postoji ekonomska stagnacija. To će se posle izvesnog vremena izraziti u padu životnog standarda, rastu korupcije itd. Biće u interesu Rusije i tih političkih elita da se sprovedu novi demokratski koraci”, zaključio je Zeman.

Kao i Klaus, Zeman je inače često pokazivao visok stepen poznavanja i razumevanja istorije i prilika na Balkanu i zato je bio nepristrasan i objektivan prema sukobljenim stranama tokom građanskog rata u bivšoj Jugoslaviji. Kao premijer, dugo je odolevao pritisku u proleće 1999. na Češku, koja je tek ušla u NATO, da se saglasi s bombardovanjem Srbije. Na tu češku, saglasnost, to jest Zemanovu, čekalo se skoro do same ponoći između 23. i 24. marta – kada je za to bio krajnji rok. Kasnije, kada se privremeno povukao iz politike, kritikovao je javno potez vlade Mireka Topolaneka, koja je među prvima 2008. priznala Kosovo.

Novinar, Prag