Чека ли се на владу предуго

Шта чека Вучић, што не формира владу кад има скоро двотрећинску већину у парламенту, питање је које сваког дана бар једном неко јавно постави. Чињеница да напредњаци не морају да јуре коалиционе партнере, оправдава оваква питања, али чињеница је и да је од проглашења коначних резултата избора, од када почињу да теку рокови за конституисање нових органа власти, прошло свега десет дана. Рано је за оволику упитаност, тим пре што је Александар Вучић најавио избор нове владе до 26. априла, а ако тако буде, она ће бити једна од најбрже изабраних.

Закон прописује рок од 30 дана од дана проглашења коначних изборних резултата за конституисање новоизабраног сазива Народне скупштине Србије, а од дана конституисања парламента почиње да тече рок од 90 дана за избор владе. Нови скупштински сазив мора бити конституисан најкасније до 23. априла. Уколико би се сачекао тај последњи дан, онда би последњи рок за избор владе био 22. јул. Међутим, нови скупштински сазив биће, према незваничним информацијама, конституисан 17. априла, а владу ћемо, како је најавио Вучић, добити „24, 25, не могу тачно да кажем, али свакако пре 27. априла”. Пошто нема разлога да тако не буде, владу бисмо добили за највише 33 дана од проглашења изборних резултата, то јест за 40 дана од дана одржавања избора и то ће бити једна од најбрже изабраних влада. Брже од ове, после петооктобарских промена, формирана је само влада Зорана Ђинђића, за свега 33 дана. Избори су одржани 23. децембра 2000. године, а влада је изабрана 25. јануара 2001. године.

У парламенту који је изгласао Ђинђићев кабинет седело је 176 посланика ДОС-а, али није двотрећинска већина имала пресудан утицај на брзину формирања владе. Више је на то утицала петооктобарска атмосфера промена и оптимизма. Да је тако сведочи пример владе Драгутина Зеленовића, која је изабрана после првих вишестраначких избора 1990. године. Иако су социјалисти, у том тренутку, имали 195 посланика, Зеленовићев кабинет изгласан је 49 дана после избора.

Свим владама, после 5. октобра, требало је много више времена, а друга влада Војислава Коштунице, 2007. године, изабрана је 15 минута пре истека законског рока. Ни формирање прве Коштуничине владе није ишло лако, изабрана је 3. марта 2004. године, а избори су одржани 30. децембра 2003. И формирање владе Мирка Цветковића је потрајало. Избори су одржани 11. маја 2008. године, а Цветковићев кабинет је изгласан 7. јула. Чекало се поприлично и на избор владе Ивице Дачића, пошто су избори одржани 6. маја 2012. године, а Дачићев кабинет је изгласан 27. јула.

Наше владе су још и брзо формиране, ако се погледа како је то ишло у неким земљама Европске уније. Да се подсетимо само Белгије која је добила владу у децембру 2011. године, тачно 540 дана после одржавања избора! Ни формирање немачке владе није ишло брзо прошле године, трајало је скоро три месеца.

Све поменуте владе, наше и европске, осим Зеленовићеве, биле су коалиционе, па би се можда преговорима коалиционих партнера могло објаснити то што је за њихово формирање било потребно доста времена. Међутим, социјалисти 1991. године нису имали баш никакав проблем, са 195 посланика, могли су да изгласају Зеленовићеву владу и за десет дана, али је то, ипак, потрајало 49 дана. Никад није баш лако изабрати министре.

Напредњаци су у сличној ситуацији сада као социјалисти 1991. године, дакле могу да формирају владу кад хоће и како хоће, али од њихових функционера се ових дана често чује да је то озбиљан посао и да се мора добро извагати. Александар Вучић је више пута рекао да у својој влади хоће најбоље људе који ће имати резултате, те да му није важно да ли су страначке или нестраначке личности. Кад се томе дода велика одговорност коју има, а на коју га сваки дан неко подсећа у медијима, није лако преломити кога предложити за министра. Уколико погреши у избору, лош резултат тог министра ићи ће, што се грађана тиче, на душу Александра Вучића. И саветница председника Србије Станислава Пак Станковић, говорила је јуче о одговорности СНС-а. Она је, коментаришући написе у појединим медијима о наводном мешању председника Томислава Николића у састав владе рекла да се Николић не меша у избор министара, нити било кога у влади. Она је констатовала, како је пренео Танјуг, да је одговорност Српске напредне странке највећа и да нема шансе да председник преузме на себе одговорност да доведе свог човека, па да се нешто лоше деси. Свест о огромној одговорности коју на себе преузима Александар Вучић, коју је он више пута помињао у медијима, јесте разлог што се „одуговлачи” са формирањем владе.