Нањуши оне који чекају спас

Спасилачки пси, као део спасилачког тима, чине неодвојиву карику ланца, у којем свако има засебну и тачно одређену сврху. Својим вишеструко истанчанијим чулима (готово 40 пута израженијим у односу на човека!) пас на захтевнијем терену замењује до тридесетак људи у акцији спасавања.

Први записи о спасилачким псима датирају из 1707. године, а налазе се у документима швајцарског самостана Свети Бернард на истоименом планинском прелазу где су монаси узгајали бернардинце који су проналазили особе затрпане у лавинама. Тако је овај доброћудни „меда” са својим буренцетом рума обешеним о врат хрли у помоћ унесрећенима, постао легенда и прва асоцијација на појам „спасилачки пас“.

Међутим, временом се показало да и други пси имају невероватне способностиза учешће у спасилачким акцијама и извођење претрага терена за несталим лицима.Србија тренутно располаже са десетак паса, различитог нивоа обуке, искључиво за спасавање из рушевина, који припадају Сектору за ванредне ситуације МУП-а Србије. Пси за потраге у другим срединама (у природи, из лавина и на води) не постоје у нашој земљи, као ни појединци, нити организације, које би се бавиле обуком потражних паса и спасавањем помоћу њих.

Обавеза развоја спасавања уз помоћ потражних паса, организовања обуке за водиче паса, дресуре паса и извођења спасавања помоћу спасилачких паса, пада на Горску служба спасавања Србије, као организацију која се бави спасавањем у неприступачним срединама.

Тим за спасавање помоћу потражних паса Горска служба спасавања Србије у овом тренутку сачињавају три спасиоца са својим љубимцима: Владимир Милутиновић – Коби и пас Шиба, мешанац белгијског и холандског овчара, Никола Рабреновић – Деда ибелгијски овчар Наомии Александар Равас – Алекса и Спок, мешанац немачког овчара. Водичи и пси су још увек на обуци за извођење ових сложених задатака који се налазе пред њима, а по завршетку обуке очекује их и полагање испита, као доказ да су успешно усвојили неопходна знања и да савршено функционишу као тим.

– Обука спасилачких паса је дуготрајан, а осим доставоље, захтева велико стрпљење и напоран рад. Обуку може започети и власник пса,најкасније до годину ипо дана старости пса. Старији од тога обично теже усвајају неопходна знања.Дужина трајања обуке варира, а у просеку траје око две године. Али, неки воле да кажу да школовање спасилачких паса траје цео њихов радни век, јер је једном нешто научено, потребно стално понављати и надограђивати – подсећа Владимир Милутиновић – Коби.

Све започиње одабиром штенета. То је корак који је по многима и пресудан да би се направио квалитетан спасилачки пас.

– Приликом избора треба обратити пажњу на расу, порекло и карактеристике родитеља, узгајивачницу из које се узима и карактер штенета. Карактер штенета је нешто о чему свој суд најбоље може дати узгајивач од ког се пас узима, а постоји и низ тестова, којим се утврђује које штене из легла има најбоље предиспозиције за савлађивање ове врсте обуке. Што првенствено значи да пас мора бити сталожен, да има добру концентрацију и да уравнотежено реагује на спољне надражаје – објашњава Александар Равас.

У обзир долази већи број раса из категорије радних паса, јер сваку расу, осим низапозитивних, карактеришу и неке негативнеособинеу погледу могућности школовања. ГСС Србије се, због најбољих карактеристика и резултата, оријентисао на рад са белгијским овчарима (малиноама), немачким овчарима и лабрадор ритриверима. Наравно, „чиста” раса није неопходан услов за његово обучавање за ову врсту делатности, обуци се могу подвргнути и мешанци.

Старост штенета је још један битан предуслов за постизање високих резултата обуке. Најидеалније је када предприпреме крену са седам-осам недеља старости, јер је у периоду између другог и трећег месеца живота штене најпријемчивије за започињање ране социјализације и за успостављање правилне везе водич-пас.

Увођење обуке започиње тек након правилног одгоја. Неопходно је да пас показује изразиту послушност и приврженост водичу.„Школовање” укључује вежбе послушности, вежбе спретности и вежбе тражења. Врло је битно да је спасилачки пас спретан, окретан и обучен да савладава препреке, како би сутрадан могао да се креће по најнеприступачнијим теренима (шумама, рушевинама, лавинама...). Наравно, за спасилачког пса најбитнија је обука за тражење, али да би она могла да се изведе ефикасно, неопходно је да је пас успешно савладао све претходне фазе обуке и социјализације. Карактеристично за ову обуку је то да се пас обучава да тражи високо дигнуте њушке за разлику од паса у специјалним службама који се обучавају да траже по трагу, њушећи мирисе на тлу.

Вредност одшколованог спасилачког пса изузетно је висока, а од непроцењиве важности је у свакој потражној акцији.Горска служба спасавања Србије спремно се хвата у коштац са свим овим изазовима, јер спасавање више или „само” једног људског живота нема цену и зато су од есенцијалне важности финансијска и материјална помоћ, али и подршка и разумевање на местима где је то потребно.

– Нисмо имали много акција где су учествовали наши пси, пошто су још увек у процесу обуке, али се надамо да ћемо ускоро имати више могућности за даље напредовање и усавршавање. ГСС Србије интензивно ради на проналажењу подршке, сарадника, спонзора и донатора, који би потпомогли развој ове хумане приче. У плану је повећање броја тимова спасилачких паса, интензивирање њихове обуке кроз извођење семинара и вежби, промовисање... – поручују на крају ови пожртвовани момци.

--------------------------------------------------------------------------------------------------

Основни задатак – спасити живот

Горска служба спасавања (ГСС) Србије је добровољна и непрофитна организација чији је основни циљ помоћ и спасавање у неприступачним планинским и урбаним условима. Основали су је 1952. године искусни алпинисти, док данас Горску службу спасавања сачињава око 200 спасилаца, од којих су многи искусни планинари, високогорци, алпинисти, спортски пењачи, спелеолози, рониоци, скијаши и параглајдеристи.

Законом о ванредним ситуацијама, Горска служба спасавања Србије је уврштена у учеснике заштите и спасавања у Србији и дефинисана као стратешки партнер Сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије за извођење спасавања на неприступачним теренима.