Бозољац укопан и у Вашингтону

Илија Бозољац је остао укопан и у Вашингтону (тврда подлога, фонд за награде 600.000 долара), на трећем од шест турнира из такозване америчке серије, која је увертира за Међународно првенство САД (27. август – 9. септембар), последње такмичење за "грен-слем" у сезони. У првом колу га је са 4:6, 6:3, 6:0 победио Чилеанац Паул Капдевиље, 122. на светској ранг-листи. Бозољац, који сутра пуни 22, наставиће да плаћа данак неуспесима падом на листи. Сада је 172, а почетком године је био надомак првих сто, на 101. месту, што му је и најбољи пласман.

Скоком од 25 места био је тада награђен за продор из предтакмичења у друго коло на Међународном првенству Аустралије, првом турниру за "грен-слем" у сезони.

Поклекао је пред Немцем Томијом Хасом, потоњим полуфиналистом – 7:6 (7:3), 6:1, 6:3 – а победа над хрватском надом 18-годишњим Марином Чилићем (6:2, 6:4, 6:1) и даље му је једина ове године на великим турнирима, дакле, нерачунајући такозване челинџере, на којима такође није далеко одмакао.

Руку на срце, једно време је био повређен (због тога је предао меч Румуну Андреју Павелу на турниру АТП у Делреј бичу).

Опоравио се, али форму никако да поправи већ дуже време. У првом од три квалификациона кола елиминисан је и на "Ролан Гаросу" и на Вимблдону, а оба пута је био међу носиоцима.

После неуспешног покушаја да се први пут домогне најугледнијег турнира "белог спорта", отишао је у САД, да се огледа на још два такмичења АТП.

Није се прославио ни на трави у Њупорту, где је тениска "Кућа славе", ни на тврдој подлози у Лос Анђелесу, на првом турниру из америчке серије, оба пута изгубивши у првом колу од слабије од себе рангираних противника који су залет хватали у квалификацијама.

Ни излет затим на челинџер у Канади није био плодотворан. У другом колу га је лако, са 6:2, 6:2, победио непознати Немац Тобијас Кемке, тек 322. на листи. Наш тенисер је за само два месеца пао за 54 места.

У Бозољчеву индиспонираност уверили смо се и када је Србија  у другом колу Прве групе Евроафричке зоне Дејвисовог купа дочекала у Ковилову надомак Београда слабашну Грузију.

Наши играчи су победили њене у свих пет мечева, а Бозољац је, мучећи се с Ладом Чикладзеом, 477. на листи, препустио Грузијцима једини сет.

У пару са Ненадом Зимоњићем је деловао несигурно и одсутно, далеко лошије него када су се у Женеви прошле године супротставили Швајцарцима Рожеу Федереру и Иву Алегру, а ни налик врло доброј игри у мечу пре тог, у победи над Британцима Грегом Руседским и Ендијем Марејом у Глазгову.

Не чуди зато што су наш најбољи дубл играч Зимоњић и први "рекет" Новак Ђоковић на своју руку одлучили да играју у пару против Аустралије у Београду, у најважнијем мечу наше репрезентације у последњих петнаестак година, у доигравању за Светску групу (21-23. септембар).

Подужим инвентарисањем о Бозољчевим бледим играма није нам намера да га омаловажимо већ само да укажемо која је у тенису данас цена пораза у низу.

Њу су платили и Јанко Типсаревић и Борис Пашански, не тако давно, све до незадрживог Ђоковићевог продора, наши првопласирани играчи, с местом у "клубу сто". Наравно, платиће је опет, ако не остану на таласу постепеног повратка.

Колика је пак добит од запажених резултата видело се Типсаревићевим послевимблдонским скоком на 47. место и најсвежијим продором, од 35 места, са 176. на 141, који је постигао Виктор Троицки пробивши се из квалификација до полуфинала у Умагу.

И ветеран Душан Вемић (рођен 1976), коме је најбољи пласман 176. место, још 1998, дошуњао се до пред двеста првопласираних (212) пошто је, по сопственом признању, имао никад бољи почетак сезоне.

Сви набројани играчи данас чине корпус српског мушког тениса, предвођеног Ђоковићем и употпуњеног Зимоњићевим успесима у игри парова.

Њих двојица су навикли поклонике спорта код нас на високе претензије, али је лепо када у такозваном главном жребу на турнирима АТП имамо још по неку узданицу као што је то био Троицки у Умагу или он и Пашански у Сопоту.

О такмичењима за "грен-слем", где је у једном тренутку с Јеленом Јанковић и Аном Ивановић број наших представника нарастао на седам, да и не говоримо.

У ту групу нашег садашњег тениског потенцијала несумњиво спада и Бозољац којег, ако страховит сервис надгради осталим тактичко-техничким елементима и стекне неопходну менталну чврстину, ето убрзо међу сто.

То гарантује да се не играју квалификације баш за свако такмичење, па уз повремене продоре у синглу Зимоњића и Вемића Србија с Ђоковићем (1987, треће место), Типсаревићем (1985, 48), Пашанским (1982, 120), Троицким (1986, 141) и Бозољцем (1985, 176) може да има и до седам представника на главним турнирима.

Зар један од охрабрујућих показатеља нису и све чешћи међусобни дуели наших или могућност да их жреб наведе једне на друге.

Вајда може да се види и од челинџера. То је не тако давно био стратешки потез Пашанског који је успесима на земљаним теренима на турнирима те категорије поставио одскочну даску за пробој до 55. места почетком прошле године, достигавши тако одличну форму за три узастопна четвртфинала на турнирима АТП.

Међутим, челинџери су мера за просечност, друга лига светског тениса, која привуче пажњу тек локалног становништва. Да ли ће каријере појединих наших тенисера да обележе кораци напред па два назад, показаће и следеће сезоне.

--------------------------------------------------------------------------

Типсаревић се повукао у Сопоту

Јанко Типсаревић (48. на светској ранг-листи) неће играти у пољском Сопоту (фонд за награде 425.250 евра), на претпоследњем турниру АТП на шљаци ове године.

То је одлучио јуче, непосредно пре меча првог кола са седмим носиоцем Немцем Флоријаном Мајером (35), прошлогодишњим финалистом, пошто још није залечио повреду међуребарног мишића. Због ње је прошле недеље у Умагу предао меч првог кола Румуну Виктору Ханескуу после само два гема.

Мајеру је на мегдан изишао такозвани "срећни губитник" Аргентинац Хуан Пабло Бжезицки (110), који је као први носилац поражен у последњем, трећем колу у предтакмичењу.

Немац га је савладао са 6:3, 6:3 и играће с квалификантом Французом Оливијеом Пасијансом (111) који је победио Пољака с такозваним посебним позивом Давида Олејњичака (404) са 7:6 (7:0), 6:4.