Повраћај српске имовине тек за 25 година

Косовска Митровица – Косовској Агенцији за имовину, која је основана марта прошле године, до сада је поднето 25.965 захтева Срба и неалбанаца са територије покрајине, који се односе на приватну непокретну имовину. Комисију чине два међународна представника и један локални (у више од 90 случајева су Албанци), и до сада је успела да реши 742 захтева. За њих је, како наводе у Агенцији, донета групна одлука.
Уколико Агенција настави да ради досадашњим темпом, биће јој потребно четврт века да реши сва питања која се односе на пољопривредну и комерцијалну имовину, а која се тичу периода оружаног сукоба од 27. фебруара 1998. и 20. јуна 1999. године. Подносиоци захтева, углавном Срби, морају на увид да поднесу било који документ (рачун о плаћању телефонских услуга или утрошку електричне енергије) да су у том периоду били на територији Космета.

Иако је, према неким ранијим истраживањима која је спровела Европска агенција за реконструкцију, било предвиђено да ће око 11.000 подносилаца захтева тражити своју непокретну имовину, испоставило се да је тај број скоро троструко већи, а рок за подношење захтева траје до 3. децембра 2007. Према процени Агенције, очекује се више од 30.000 захтева.

Албанац у комисији

Будући да је Агенција за имовину на себе преузела и послове које је до прошле године радила Дирекција за стамбена и имовинска питања ("Хабитат"), у њен програм је ушло и издавање станова и кућа: тренутно је то 4.778 објеката, од којих се за 430 плаћа кирија. Висина кирије, како каже за "Политику" Негосава Мрдаковић, асистент за односе са јавношћу у косовској Агенцији за имовину, одређује се на основу вредности имовине коју је проценила локална власт, затим се у обзир узима стање куће или стана и место на коме се стамбени објекат налази. Најнижа кирија је 18 евра, а највиша до сада плаћена је 800 евра.

Мрдаковићева није могла прецизно да каже да ли се ови захтеви углавном односе на расељене Србе, будући да, како она истиче, Агенцију не занима "национални идентитет", али није могла ни да прокоментарише нашу примедбу зашто је само Албанац у комисији поред два међународна представника, ако се врло добро зна да се ови захтеви претежно односе на повраћај узурпиране српске имовине на територији покрајине.

Она наводи да ће се комисији, која иначе заседа свака два месеца, у наредном року предати најмање 2.000 захтева. Свака странка има право жалбе Врховном суду Косова, који доноси коначну одлуку, а коју Агенција спроводи.

"Низ повољности"

Осим канцеларија које се налазе на Космету, и то у Приштини, Грачаници, Гњилану, Косовској Митровици, Пећи, Призрену и појединим српским енклавама где раде мобилни тимови, постоје и канцеларије у Београду, Нишу, Крагујевцу и Краљеву, а по једна у Подгорици и Скопљу, истиче  Мрдаковић.

Оно што је карактеристично када су у питању решени захтеви јесте то да подносиоци који добију позитиван одговор од комисије могу своје пољопривредно земљиште и комерцијалну имовину да издају у закуп. Тачније, Агенција им нуди "низ повољности", што укључује стављање земљишта под управу, односно да онај ко остане на имању мора да плаћа кирију, затим да тражи уклањање, тј. рушење незаконито подигнутог објекта (све је већи број бесправно подигнутих бензинских пумпи, хотела и мотела дуж виталних деоница магистралних путева на Космету), затим да своју имовину стави на аукцију, или да за своје имање, односно комерцијалну имовину тражи компензацију.

Како до сада још увек није решен ни један захтев (осим што је донета групна одлука), непознато је да ли је неко од Срба искористио ове "погодности". Срби, осим повраћаја имовине, траже и да се врате на своја огњишта и имања, која су након рата на Космету, али и после 2004, узурпирали Албанци. Иначе, још један од проблема са којима се сусрећу Срби, а што не решава косовска Агенција за имовину, јесте и питање мартовског терора и егзодуса од пре три и по године, када је српски народ насилно протеран из седам села, али и из појединих делова већих градова на Космету, а евидентно је да о тој имовини неће да брине ни међународна заједница ни Албанци.