Грчки покушај да изађу из психолошке кризе

Од нашег дописника

Атина – Иако је од Еврогрупе добила кредите вредне више од осам милијарди евра и обећање Међународног монетарног фонда да ће им уплатити обећаних 3,2 милијарде евра, Грчка је још само на путу могућег изласка из кризе. Већина пара биће потрошено на отплату доспелих дуговања.

Међутим, уверавања премијера Антониса Самарас да неће бити нових мера штедње и тврдња министра финансија Стурнараса да трећи пакет кредитне помоћи неће бити потребан, напаћеној и деморалисаној нацији вероватно дају некакву наду да „има светла на крају тунела” и да све није било узалуд.

После шест година најдубље рецесије у новијој историји земље, после свих одрицања и нефер услова међународних кредитора на које је Грчка морала да пристане да би опстала, данас макар и двосмислене похвале званичника ЕУ значе олакшање и могућност да је најгоре прошло.

Свако испитивање јавног мњења показивало је да се 90 одсто људи осећа фрустрирано, понижене и љуто... Грци су били не само у економској већ све више у психолошкој кризи, која је у некада најсрећнијој нацији у Европи изазвала пораст самоубистава за 50 одсто.

На то су без сумње утицале чињенице да је незапосленост порасла на више од 27 одсто, да су хиљаде младих приморани да одлазе „трбухом за крухом”, да је угашено више од 150.000 малих породичних предузећа, да су плате смањене и до 40 одсто, да су многе радње у центру Атине затворене, а и да више од 21 одсто нације живи испод границе сиромаштва.

„Тројка” међународних кредитора је много тога променила у Грчкој – приморала ју је да уведе порезе, либерализује затворене професије, да уведе драстичне мере економске штедње, да спроведе социјалне реформе...

Међутим, нису успели да искорене навике, то јест да промене менталитет Грка. Иако је Грчка данас далеко од слике са разгледнице са опуштеном атмосфером, магарцем и морем у даљини, последњих месеци све је приметнија жеља да се нешто учини, промени, побољша...

Као да Грци излазе из апатије јер после неколико година, током којих су градске површине биле запуштене, ових дана саде цвеће, шишају травњаке, фарбају фасаде...

Све се више говори о новој туристичкој сезони са жељом да се понови прошлогодишњи бум када је међу европским туристима Грчка поново ушла у моду. Забележен је рекорд са 18 милиона туриста, што је више од 15 одсто у односу на претходне сезоне.

Европљани су им оставили седам милијарди евра, а најављују се два милиона туриста из Русије, а исто толико из Кине. Музеји су продужили радно време, на острва ће госте превозити хидроплани, док је хотелски ланац „Шератон” заинтересован је за улазак на грчко тржиште.

Једна од иновација је намера да семафори буду модернизовани и да користе боје националног грба: уместо црвеног светла јако плаво, уместо жутог сребрни крст, а зелена остаје јер је у складу са бојом ловоровог венца.

По речима психолога Ставроса Енкефалоса, нове и за око пријатне боје, на које ће возачи морати да се навикну, смањују фактор стреса за воланом, позитивно утичу на емоционално стање. Замена семафора је већ почела у Атини и, уколико се идеја покаже добром, примениће се широм земље као део имиџа Грчке, као што је то игра „сиртаки” или коњак „метакса”.

Психолог каже да је један од приоритета у напорима да се изађе из кризе управо иновација, активност која надахњује људе и улива им оптимизам. Једна од таквих покушаја да се подигне опште расположење јесте идеја да се организује атински фестивал графита.

Млади уметници су добили слободу да муралима украсе неке зграде у центру града, а за њих осамдесет, који као основну тему имају управо кризу, на располагању је две хиљаде квадрата.

Из невоље и кризе се рађају и нове идеје како поправити свакидашњицу, па се тако у Атини, сем пуних кафића који ничу уместо затворених продавница и остају место за разбибригу, људи опредељују за необичну садржину...

Новинарка Маири Контолури је дошла на идеју да отвори кафе у коме је најважнији сегмент – гледање у шољу. Ово старо веровање одомаћено у Грчкој, Турској и широм Балкана, које датира из 16. века, овде никада није угашено, па је идеја одушевила посетиоце. Недељама унапред заузети су сви термини професионалаца који судбину читају из преврнуте шољице од кафе.

„’Филџани’, како се зове мој кафић, отворила сам с намером да људима  пружим мало наде и забаве. Међутим, с обзиром на то да судбину читају професионалци, интерес је невероватан и намеравам да исте кафиће отворим и у другим деловима Атине”, каже новинарка која је уверена да се људи на овај начин зближавају, али и ослобађају тмурних мисли.