За магазине пара има, а за музику нема

Власника фризерског салона нико не тера да пушта музику, али ако одлучи да је пушта, онда мора то и да плати. По аналогији, власника фризерског салона нико не тера да купује магазине да би угодио муштеријама свог фризерског салона, али он то чини. Месечно, у просеку фризерски салони одвајају на новине између неколико хиљада динара. А Сокоју, то јест ауторима и власницима музике би за пуштање музике требало платити између 400 и 500 динара. Месечно. Да ли би било у реду законом уредити да власници фризерских салона бесплатно добијају магазине за своје муштерије?

Овим речима директор Сокоја Александар Ковачевић илустративно објашњава шта су у пракси значиле измене Закона о ауторским и сродним правима које је, како каже наш саговорник, 2012. изгурао Млађан Динкић.

– Те измене носиоци права и аутори су и текако осетили. Изменама је уведено ограничење накнада за коришћење репертоара Сокоја, да та накнада може да буде на нивоу минималне зараде, тачније дванаести део минималне зараде. Без пореза и доприноса. Осим тога, битна измена је била и да су неке занатске категорије, на пример фризерски салони, у потпуности биле ослобођене накнаде. И, сада ће бити велики притисци, јер то мора да се поништи. У нескладу је и са домаћим и са међународним правом, а о елементарној логици да и не говоримо – каже Ковачевић.

Према његовим речима, наплата за 2012. смањена је за око 20 одсто укупних прихода Сокоја у односу на 2011. годину.

– За 2013. очекујемо да ће аутори имати разлога да буду задовољни. За 2012. аутори су добили мање тантијема због мање наплате и стога мањег фонда за расподелу, али није било револуционарних промена, генерално сви су пали. И просечна остварена тантијема домаћих аутора и носилаца права, по основу малих права, износила је 22.695,94 динара. Што се тиче укупног фонда за расподелу, износио је 360.622.194,85 динара, наводи наш саговорник.

Наравно, исплаћено је и страним друштвима за коришћење страног репертоара у Србији у износу од 119.560.547,43 динара.

На питање да ли аутори и носиоци права могу да живе од тантијема, Ковачевић каже да они најемитованији можда и могу, али већина њих свакако не може.

– Аутори као проблем наводе и то што Србија, као држава, не штити домаћу културну баштину. Конкретно, наша земља је дозволила фреквенције неким радио-станицама које 100 одсто програма емитују на енглеском језику. Мало је нелогично да немате ниједно домаће музичко дело које користите, а имате такорећи концесију на домаће јавно добро – сматра директор Сокоја.

Ковачевић не бежи од разговора о негативном имиџу Сокоја, оцењујући да је то и природно, јер такав одијум ствара и чињеница да је реч о колективној организацији која има строга правила, уређена међународним стандардима.

– Постоји ту још један аспект: ми имамо монопол. У реду. Али, немамо монопол на хлеб већ права на интелектуалну својину. И то што тргујемо бестелесном услугом ствара неку врсту одијума. Многи мисле да је интелектуална својина опште добро које припада свима или не припада никоме. Знате, када не плаћате рачун за кабловску телевизију, исеку вам је. Ми тај механизам немамо када неко не плаћа накнаду за коришћење нашег репертоара. А имамо много дужника међу којима предњачи РТС – каже Ковачевић.

Упркос свему, наш саговорник сматра да аутори имају разлога да буду задовољни:

– Пошто имамо 9.000 аутора, логично је да ће бити и оних незадовољних. А када бисмо имали рекордну наплату, аутори би могли да буду незадовољни гледајући како је и зашто неко други остварио више тантијема. Стварно коришћени репертоар једини је основ за расподелу – закључује Александар Ковачевић.

Платиша који не кошта ни динар

– Поред културне мисије, Сокој је и привредни субјект који учествује у стварању домаћег БДП-а равноправно као и било који други. Имамо више од 50 стално запослених и десетине хонорарно ангажованих лица. Обављајући своју делатност, Сокој годишње по основу свих пореза и доприноса уплаћује безмало 200 милиона динара у државни буџет. А не кошта државу ни динар – напомиње Александар Ковачевић.

Фонд за културна давања

Аутори музике су од својих прихода, ауторских тантијема, својевремено формирали Фонд за културна давања из којег се сваке године помаже стваралаштво домаћих аутора из свих жанрова.

У 2012. Сокој је учествовао у суфинансирању 69 пројеката промоције домаћег музичког стваралаштва у укупном износу од 15.732.000 динара. Из овог фонда подржавају се некомерцијални пројекти свих жанрова. Средства су, до сада, између осталих, добили Дом културе „Стеван Мокрањац” из Неготина, Удружење харфиста Србије, Удружење рок музичара, Ансамбл за нову музику, Удружење композитора Војводине, Дом омладине Београда за Џез фестивал, Гудачи Светог Ђорђа…