Za magazine para ima, a za muziku nema

Vlasnika frizerskog salona niko ne tera da pušta muziku, ali ako odluči da je pušta, onda mora to i da plati. Po analogiji, vlasnika frizerskog salona niko ne tera da kupuje magazine da bi ugodio mušterijama svog frizerskog salona, ali on to čini. Mesečno, u proseku frizerski saloni odvajaju na novine između nekoliko hiljada dinara. A Sokoju, to jest autorima i vlasnicima muzike bi za puštanje muzike trebalo platiti između 400 i 500 dinara. Mesečno. Da li bi bilo u redu zakonom urediti da vlasnici frizerskih salona besplatno dobijaju magazine za svoje mušterije?

Ovim rečima direktor Sokoja Aleksandar Kovačević ilustrativno objašnjava šta su u praksi značile izmene Zakona o autorskim i srodnim pravima koje je, kako kaže naš sagovornik, 2012. izgurao Mlađan Dinkić.

– Te izmene nosioci prava i autori su i tekako osetili. Izmenama je uvedeno ograničenje naknada za korišćenje repertoara Sokoja, da ta naknada može da bude na nivou minimalne zarade, tačnije dvanaesti deo minimalne zarade. Bez poreza i doprinosa. Osim toga, bitna izmena je bila i da su neke zanatske kategorije, na primer frizerski saloni, u potpunosti bile oslobođene naknade. I, sada će biti veliki pritisci, jer to mora da se poništi. U neskladu je i sa domaćim i sa međunarodnim pravom, a o elementarnoj logici da i ne govorimo – kaže Kovačević.

Prema njegovim rečima, naplata za 2012. smanjena je za oko 20 odsto ukupnih prihoda Sokoja u odnosu na 2011. godinu.

– Za 2013. očekujemo da će autori imati razloga da budu zadovoljni. Za 2012. autori su dobili manje tantijema zbog manje naplate i stoga manjeg fonda za raspodelu, ali nije bilo revolucionarnih promena, generalno svi su pali. I prosečna ostvarena tantijema domaćih autora i nosilaca prava, po osnovu malih prava, iznosila je 22.695,94 dinara. Što se tiče ukupnog fonda za raspodelu, iznosio je 360.622.194,85 dinara, navodi naš sagovornik.

Naravno, isplaćeno je i stranim društvima za korišćenje stranog repertoara u Srbiji u iznosu od 119.560.547,43 dinara.

Na pitanje da li autori i nosioci prava mogu da žive od tantijema, Kovačević kaže da oni najemitovaniji možda i mogu, ali većina njih svakako ne može.

– Autori kao problem navode i to što Srbija, kao država, ne štiti domaću kulturnu baštinu. Konkretno, naša zemlja je dozvolila frekvencije nekim radio-stanicama koje 100 odsto programa emituju na engleskom jeziku. Malo je nelogično da nemate nijedno domaće muzičko delo koje koristite, a imate takoreći koncesiju na domaće javno dobro – smatra direktor Sokoja.

Kovačević ne beži od razgovora o negativnom imidžu Sokoja, ocenjujući da je to i prirodno, jer takav odijum stvara i činjenica da je reč o kolektivnoj organizaciji koja ima stroga pravila, uređena međunarodnim standardima.

– Postoji tu još jedan aspekt: mi imamo monopol. U redu. Ali, nemamo monopol na hleb već prava na intelektualnu svojinu. I to što trgujemo bestelesnom uslugom stvara neku vrstu odijuma. Mnogi misle da je intelektualna svojina opšte dobro koje pripada svima ili ne pripada nikome. Znate, kada ne plaćate račun za kablovsku televiziju, iseku vam je. Mi taj mehanizam nemamo kada neko ne plaća naknadu za korišćenje našeg repertoara. A imamo mnogo dužnika među kojima prednjači RTS – kaže Kovačević.

Uprkos svemu, naš sagovornik smatra da autori imaju razloga da budu zadovoljni:

– Pošto imamo 9.000 autora, logično je da će biti i onih nezadovoljnih. A kada bismo imali rekordnu naplatu, autori bi mogli da budu nezadovoljni gledajući kako je i zašto neko drugi ostvario više tantijema. Stvarno korišćeni repertoar jedini je osnov za raspodelu – zaključuje Aleksandar Kovačević.

Platiša koji ne košta ni dinar

– Pored kulturne misije, Sokoj je i privredni subjekt koji učestvuje u stvaranju domaćeg BDP-a ravnopravno kao i bilo koji drugi. Imamo više od 50 stalno zaposlenih i desetine honorarno angažovanih lica. Obavljajući svoju delatnost, Sokoj godišnje po osnovu svih poreza i doprinosa uplaćuje bezmalo 200 miliona dinara u državni budžet. A ne košta državu ni dinar – napominje Aleksandar Kovačević.

Fond za kulturna davanja

Autori muzike su od svojih prihoda, autorskih tantijema, svojevremeno formirali Fond za kulturna davanja iz kojeg se svake godine pomaže stvaralaštvo domaćih autora iz svih žanrova.

U 2012. Sokoj je učestvovao u sufinansiranju 69 projekata promocije domaćeg muzičkog stvaralaštva u ukupnom iznosu od 15.732.000 dinara. Iz ovog fonda podržavaju se nekomercijalni projekti svih žanrova. Sredstva su, do sada, između ostalih, dobili Dom kulture „Stevan Mokranjac” iz Negotina, Udruženje harfista Srbije, Udruženje rok muzičara, Ansambl za novu muziku, Udruženje kompozitora Vojvodine, Dom omladine Beograda za Džez festival, Gudači Svetog Đorđa…