Желе да заштите станодавце

Зрењанин – Група Зрењанинаца основала је Удружења станодаваца Србије.

Њихова идеја је да се станодавци уједине како би могли да утичу на законодавна тела да укину, како тврде, постојеће лоше и да донесу нове, боље законе, који би у овој области било више сигурности. Они траже више реда како би било боље и њима и подстанарима.

Председник удружења Драган Цвијетићанин образлаже да је станодавцима, услед свеопште беспарице и економске кризе, данас тешко и да ће у временима која долазе бити још теже.

– Због немаштине, али и моралне кризе, станодавци све теже наплаћују своје кирије и покривају неплаћене рачуне за комуналије, али и чувају не само своју имовину, него и физичку безбедност. С друге стране, држава новим законима и наметима, повећавајући трошкове и издатке, све више отежава и обезвређује давање станова у закуп, а истовремено очекује од станодаваца да редовно испуњавају све своје законске обавезе према њој, не нудећи им им ништа за узврат – каже Цвијетићанин.

Према његовим речима, држава, подстанари и станодавци ће кад-тад морати да седну за преговарачки сто да реше многобројне проблеме, да нађу законска решења, прихватљива за све, и да међусобно сарађују и буду партнери. Приликом тих разговора и преговора и станодавци би, пошто се одлучује и о њиховим судбинама, морали да имају своје легитимне представнике. Станодавци не смеју да дочекају решавање своје судбине неспремни, не смеју да решавање својих проблема препусте другима већ морају сами да узму ствари своје руке и да не дозволе да други одлучују о њиховој судбини.

– Удруживање станодаваца је неопходно и због тога што ће се држава, услед високе цене станова, неповољних банкарских кредита, несигурних радних места, високе стопе незапослености и мале куповне моћи грађана све више ослањати на приватни рентални сектор. Он је доминантан у добром делу развијених земаља. Тамо већина грађана живи у изнајмљеним становима. Тако у Амстердаму 74 одсто станова се рентира у приватном сектору, у Хамбургу 80, у Женеви 85, а у Берлину чак 89 одсто – каже Цвијетићанин.

Прво питање које се намеће после зрењанинске иницијативе јесте како ће на њу реаговати подстанари. Удружење станодаваца Србије је успоставило контакт с Удружењем подстанара „Велеград” из Београда, које успешно егзистира већ 20 година. – Председник Мирко Мирковић се сложио с тим да ми нисмо међусобно супротстављене асоцијације, већ да можемо да делујемо у заједничком интересу и да будемо партнери. Заједничким деловањем можемо подићи ниво подстанарства у Србији, изборити се да и подстанари и станодавци напокон буду под заштитом правне државе – каже Цвијетићанин.

Он наглашава да нема потребе да ова област делује у сивој зони, али би на путу изласка из ње држава требало да учини прве кораке. У Србији је порез на издавање станова 20 процената и он је непримерено висок.

– У Хрватској је тај порез 12 одсто, у БиХ и Републици Српској 10, у Црној Гори 9 процената. Боље је да већи број људи плаћа мањи порез него да мањи број људи плаћа већи порез. У том случају грађани би много мање избегавали обавезе, приходи државе би били већи, а и ова област би брже прешла у легалне сфере. За то се, пре свега залаже наше удружење – закључује Драган Цвијетићанин.