Четвртак, 23.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Суд у Митровици ће имати две „администрације”

Суд у Митровици ће имати две „администрације”
Зграда Основног суда у Косовској Митровици (Фото Танјуг)

Српска делегација је у Бриселу практично привела крају разговоре с Приштином о правосуђу, а коначан договор очекује се у наредној рунди дијалога, планираној за крај овог месеца након формирања нове владе. 

Договор између косовске и српске стране подразумева да ће однос судија бити 60 према 40, а да ће Срби имати двотрећинску већину запослених у судовима. Ивица Дачић изјавио је да је у преговорима о будућем суду у Митровици постигнут максимум за српску страну, а Александар Вучић да је постигнут „најбољи резултат за српски народ”, али да ту нема много лепог.

Како ће, према ономе што се засад зна, изгледати правосуђе на северу Косова? Суд у Митровици који ће бити надлежан за седам општина и смештен у две зграде, како каже председник скупштинског Одбора за КиМ Милован Дрецун, имаће заправо „две администрације”. Како истиче битно је да ће председник суда бити Србин, јер ће он „спречавати злоупотребе, да се предмети додељују другој страни”.

Договор подразумева поштовање националне структуре, па ће српске судије судити Србима, а албанске Албанцима.

„Имајући у виду да су у договор укључене и три општине с југа, веома је битно да ће Срби имати председника суда, као и српске судије и у другим судовима јужно од Ибра, у општинама у којима Срби живе као већина или су присутни у знатној мери. Такође је веома важно што ће постојати подједнак број тужилаца, од којих умногоме зависи ко ће бити процесуиран и како ће се водити одређени случај”, објашњава Дрецун, који подвлачи да то представља један од значајних резултата овог договора. Он каже да ће Приштина морати да мења свој закон о правосуђу, како би се постигла договорена структура судова, после избора у мају или јуну.

Дрецун наводи да је у Бриселу договорено оно што је било могуће како би почео да функционише правосудни систем у којем би Срби могли да се изборе за равноправан третман. „Ново је да се у правосудни систем на Косову и Метохији уводи елемент заступљености српског народа, преко српских судија и српских тужилаца. Наравно да бисмо желели да су решења можда знатно другачија, али то је оно што је било могуће постићи у овом тренутку”, каже Дрецун.

Портпарол и саветник Хајредина Кучија, министра правде у влади Косова, Дритон Љајци, за „Политику” наводи да ће суд покривати седам општина, да ће имати две зграде и да ће већина судија и тужилаца бити Срби. На питање да ли ће евентуално доћи до измене косовског закона по питању правосуђа одговара: „Ништа не треба да се мења у Закону о правосуђу, а једино косовски Судски савет треба да донесе неке одређене одлуке. Да ли ће се то догодити у међувремену или по окончању како очекујемо последње рунде разговора по овом питању, накнадно ће бити одлучено.”

Насупрот мишљењима да је ипак постигнут „најбољи резултат за српски народ”, из редова опозиције стигле су оштре оцене брислеског договора с Приштином. Члан Председништва Демократске странке Борислав Стефановић изјавио је да договор о правосуђу на северу Косова доказује да је интерпретација Бриселског споразума Владе Србије била нетачна и у сврху предизборне кампање. „Сада тим људима од којих су добили огромну подршку на Косову и Метохији треба да објасне да ће бити ту много више албанских судија и тужилаца, да ће се примењивати закони Косова, да ће судије седети у судници са обележјима државе Косова. То морају да кажу храбро, како јесте, а не да нам стално шаљу Вулина и остале који нам рецитују епску поезију”, казао је Стефановић за агенцију Бета.

Потпредседник Демократске странке Србије Слободан Самарџић изјавио је да је договор из Брисела у складу са политиком постепеног предавања надлежности Србије косовској влади. „То није никакав успех, у складу је са њиховом политиком постепеног предавања наших надлежности Албанцима на Косову, односно Тачију. Ако је тај суд у Митровици некад био део нашег судског система, а сада је део њиховог, онда је то потпуни пораз”, казао је Самарџић, такође за Бету, додајући да председника судова који су српске националности има и у Румунији и Мађарској.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.