Плави шлемови за Дарфур

Према извештајима агенција
Њујорк, Картум - Савет безбедности Уједињених нација усвојио је једногласно резолуцију о Судану која отвара врата за досад највећу мировну мисију светске организације. Уколико је влада у Картуму прихвати, а прве реакције су позитивне, 26.000 "плавих шлемова" биће распоређено до краја године у пространој западној покрајини Дарфур, где је за четири године грађанског рата убијено 200.000 људи, а два и по милиона је расељено.

Шеф суданске дипломатије Лам Акол изјавио је на конференцији за новинаре да Судан прихвата Резолуцију 1769 и да ће сарађивати у њеној примени, јер су у њој узете у обзир "резерве и бриге Судана".

УН и Афричка унија (АУ) упутиће до краја године 19.555 војника и око 6.400 полицајаца да преузму посао који 7.000 тренутно распоређених припадника снага АУ, лоше плаћених и слабо опремљених, не могу да обаве - да зауставе насиље и заштите цивиле и хуманитарне раднике.

Генерални секретар УН Бан Ки Мун, који је предводио месец дана дуге преговоре са Картумом, описао је усвојену резолуцију као "историјску", док британска штампа оцењује да је у питању велики дипломатски успех њиховог премијера Гордона Брауна на његовом првом иностраном путовању на новој функцији.

Резолуција је усвојена пошто су Британија и Француска као коспонзори трећи пут за месец дана мењали текст. Мировним снагама максимално је ограничена употреба силе на самоодбрану и током евентуалних директних напада локалних оружаних група на становништво. На тај део се односио највећи део примедби Картума.

Такође, за разлику од већине мировних мисија УН, снагама у Дарфуру, које ће се звати УНАМИД, неће бити дозвољено да заплењују илегално оружје. Из текста је избачена и претња новим санкцијама, али је британски премијер запретио да ће "удвостручити напоре за пооштрење ембарга" уколико било која страна буде спречавала напредак.

Мисија ће прве године коштати око две милијарде долара и у почетку ће је чинити војници из земаља чланица АУ, који су већ на терену, док ће им се припадници оружаних снага осталих чланица УН придружити касније.

Уједињене нације имају доста проблема да пронађу довољно војника за Дарфур. Осим афричких земаља, могу рачунати на земље у развоју као што су Бангладеш, Индију и Пакистан. Војнике је обећала Француска, али и Кина, близак савезник Судана и велики купац његове нафте.

САД су ограничиле допринос на новчану помоћ и транспорт трупа, а Британија само на финансијску и евентуално логистичку.

Картум је прошлог месеца, под огромним притиском међународне заједнице, пристао на распоређивање више од 20.000 миротвораца у Дарфуру, али је након тога, према тврдњама дипломатских извора, почео да износи нове захтеве, углавном инсистирајући на афричком карактеру мисије (да командују официри АУ и да већина снага буде из афричких држава).

Државни секретар САД Кондолиза Рајс средином јула оштро је упозорила власти у Судану да се "не играју" стрпљењем међународне заједнице.

И даље су на снази ембарго УН на оружје за Дарфур и појединачне забране путовања и замрзавање рачуна за четири особе, а прети се пооштрењем ембарга за цео Судан и проширење листе непожељних појединаца и компанија уколико ни овај предлог не буде прихваћен.

До сада је највећа мировна мисија УН била она у Конгу са 17.000 "плавих шлемова". Предстојећа мисија за Дарфур биће распоређена паралелно са постојећом мировном мисијом на југу земље која броји 16.000 војника и кошта милијарду долара годишње.

Истовремено, у Аруши у Танзанији овог петка почињу напори у правцу мировних преговора, који треба да окупе представнике суданских власти са вођама сукобљених фракција.

Све време док трају дипломатске активности и натезања са суданским председником Омаром ел Баширом трају и борбе у пространој провинцији површине Француске. Агенције јављају да је за последњих седам дана 50 људи погинуло у окршајима зараћених арапских и афричких племена у Дарфуру. И једни и други су муслимани, а у средишту сукоба су етничке разлике и стара ривалства око воде и других ресурса.

С обзиром на то да је реч о огромном и веома неприступачном терену са великим историјским противречностима, аналитичари оцењују да мисија има изгледе за успех само ако мировне снаге буду способне да интервенишу силом и са великом одлучношћу.