Берлин против Буша

Уместо "извоза демократије", извоз оружја. Овај заокрет, ако је о заокрету уопште реч, у америчкој спољној политици узнемирио је политички Берлин. После одласка Герхарда Шредера са власти, који је ушао у отворени "клинч" са америчким председником због његове ратне авантуре у Ираку, овде се нису чуле тако жустре критике на рачун политике председника Џорџа Буша.

Непосредан повод за политичке иритације јесте решеност Вашингтона да додатно наоружа један број арапских земаља и савезника, пре свега Саудијску Арабију и Египат, у намери да тиме обузда војну моћ Ирана.

Први је осуо паљбу човек у чијем је "опису послова" поравнање евентуалних пукотина и несугласица између Берлина и Вашингтона, владин координатор за немачко-америчке односе, социјалдемократа Карстен Фогт.

Не видим никакав смисао у додатном наоружавању ових земаља, рекао је владин координатор, уз констатацију да регион Блиског истока не пати због мањка оружја, него због одсуства стабилности. Он уочава драстичан раскорак између досадашње америчке приче о слободама и извозу демократије и садашње решености да се прибегне наоружавању.

Председник Буш је, да подсетимо, преко својих високих изасланика, шефа дипломатије Кондолизе Рајс и министра одбране Роберта Гејтса, који се налазе у мисији на Блиском истоку, најавио одлуку да опреми најмодернијим оружјем Саудијску Арабију – ракете, превентивно оружје, наоружање за ратно ваздухопловство и морнарицу – Египат и још неке земље Персијског залива, уз објашњење да Вашингтон не оставља своје пријатеље на цедилу.

Да се стратегијом обуздавања Ирана не би пореметила (пре)моћ Израела, Вашингтон је у исто време одлучио да у следећих десет година повећа војну помоћ овој земљи са двадесет четири на тридесет милијарди долара.

Оштра критика нове политике америчке администрације на Блиском истоку добила је, очигледно, широк страначки консензус. У томе су једнако гласни и власт и опозиција. Свима посебно боде очи издашна војна помоћ недемократском режиму у Саудијској Арабији.

Председник Одбора Бундестага за спољну политику Рупрехт Поленц (ЦДУ) упозорава да се регион не чини стабилнијим ако се бурету барута дода експлозива.

Бивши државни секретар у министарству спољних послова из времена Ханса Дитриха Геншера, и један од првака опозиционе либералне странке, Вернер Хојер констатује да је нова америчка стратегија "примитивна форма реалполитике" и да је наоружавање по мустри хладног рата – крајње неодговорно.

Директор Фондације за науку и политику (владин "труст мозгова") Фолкер Пертес види у овом америчком спољнополитичком заокрету враћање на традиционалну америчку линију по којој је најефикаснији начин блокирања непријатеља у наоружавању америчких пријатеља.

Једино у чему се разликују критичари нове америчке политике на Блиском истоку јесу процене о томе какве ће то последице оставити на немачко-америчке односе, који су доласком Ангеле Меркел на власт почели упадљиво да се поправљају у односу на "мразовита времена" док се на канцеларском трону налазио њен претходник Шредер.

Док једни, као што је већ споменути Карстен Фогт тврде да садашњи неспоразуми неће зауставити "отопљавање", има доста оних који су уверени да ће различити немачко-амерички интереси условљавати нова варничења.