И Доњецк прогласио независност

Представници градова Доњецког басена, који обухвата Доњецку и Луганску област у источној Украјини, изгласали су јуче резолуцију о проглашењу „Доњецке Народне Републике”, независне од Украјине.

„Проглашавамо стварање суверене државе Доњецке Народне Републике”, саопштено је у сали регионалне управе, што су делегати пропратили гласним одобравањем, уз повике „ура”, пренели су руски медији.

Делегати су такође донели одлуку да најкасније до 11. маја буде одржан референдум о приступању Руској Федерацији, а од руског председника Владимира Путина затражили су да им пошаље „привремени мировни контигент” војске, пренела је агенција Танјуг.

Након што су у недељу заузели најмање три владина здања у Доњецку, Луганску и Харкову, делу Украјине где већински живи руско становништво и налази се гро украјинске индустрије, проруски демонстранти провалили су јуче у још једну владину зграду у Луганску, у којој је смештено локално седиште државне безбедности.

На згради су истакли руску тробојку и запленили затечено оружје, па је полиција била приморана да затвори улазе у град. Како се наводи, реч је о 300 аутомата, једном ручном минобацачу, пиштољима, ручним бомбама и осталим експлозивним направама.

Током заузимања зграде Службе безбедности, у сукобима који су настали, а у којима су коришћени каменице, петарде и димне бомбе, најмање двоје људи је повређено, јављају извештачи са терена.

Организатори поменутих акција су, како наводи Итар-Тас: Луганска гарда, Народноослободилачки покрет и Руско јединство.

Проруске акције навеле су лидерку украјинске странке „Баткившчина” (Домовина) Јулију Тимошенко да лично крене у Доњецк због „деловања сепаратиста” у Доњецком басену, наведено је у саопштењу објављеном на веб-сајту њене странке у тренутку док се још није сазнало за одлуку у Доњецку. Она је рекла да заузимање зграда регионалних влада у Доњецку и Харкову и зграде службе безбедности у Луганску представља директан наставак руске агресије на Украјину.

„Обраћам се представницима власти са захтевом да предузму мере за неутралисање терориста и спречавање оваквих догађаја у будућности”, рекла је Тимошенкова, пренела је агенција Укринформ.

Она је, такође, апеловала на лидере ЕУ и САД да предузму ригорозније мере против Русије.

Украјински премијер Арсениј Јацењук такође сматра да су радикали који су заузели владине зграде у источној Украјини координирани са „специјалним снагама страних влада” и оптужио Русију да стоји иза напада с циљем да се распарча Украјина.

„Постоји план да се дестабилизује ситуација, план да стране (војне) снаге пређу границу и заузму територију (наше) земље, што нећемо дозволити”, рекао је Јацењук на састанку владе, пренела је агенција АФП.

Шеф украјинске дипломатије Арсен Аваков сматра да су „руски председник Владимир Путин и свргнути председник Украјине Виктор Јанукович договорили и финансирају серију сепаратистичких немира на истоку земље”.

Како је саопштено у Кијеву, Врховна рада (парламент) припрема закон по којем би сепаратизам био третиран као тешко кривично дело. Вршилац дужности председника Украјине Александар Турчинов, у обраћању грађанима, навео је да ће у случају сепаратистичких акција бити спровођене „антитерористичке операције”.

Најновија дешавања у Украјини изазвала су забринутост међу европским државама. Према речима Штефана Зајберта, портпарола немачке канцеларске Ангеле Меркел, „најновији развој ситуације у Доњецку и Харкову изазива велику забринутост немачке владе”. Он је додао да је неопходно одмах поновити апел „свима који су на одговорним позицијама да помогну у стабилизацији региона како би се избегла свака ескалација”.

Генерални секретар Уједињених нација Бан Ки Мун оптужио је Русију за дешавања на истоку Украјине. Подсетивши да је недавно посетио и Москву и Кијев, Бан је изјавио да решење у Украјини може да се пронађе само мирним путем и суштинским преговорима. „Нема алтернативе мирном решењу.”

Председник Чешке Милош Земан био је нешто оштрији и изјавио да би Запад требало да предузме одлучније кораке, који би могли да укључе и слање НАТО снага у Украјину, уколико Русија покуша да анектира источни део бивше совјетске републике. Земан је чешком државном радију у недељу рекао да моменат у којем Русија одлучује о проширивању територијалне експанзије на источни део Украјине, представља моменат у којем „престаје шала”.

„У том случају бих се залагао не само за најоштрије санкције Европске уније већ и за војну готовост Северноатлантског савеза, на пример да НАТО снаге уђу на украјинску територију”, рекао је Земан. „Чак би и за мене, а ја нисам ’јастреб’, била некаква врста црвене линије да се покуша анектирање источног дела Украјине. Тада би се од голуба претворио у човека који се залаже за веома оштре санкције.”

У међувремену, у Кијеву, припадници националистичке групе „Десни сектор” покушали су да заузму зграду Врховног суда у украјинској престоници. Блокирали су улазе у зграду и опколили је, јавља руска телевизија на енглеском језику „Раша тудеј”.

Око 100 активиста је спречило запослене да уђу у зграду на задња врата. Поред зграде је постављена бина са аудио опремом. У зграду су донете аутомобилске гуме, али још нису запаљене. Због ове акције није могао почети планирани скуп судија.

С. Самарџија

----------------------------------------------

Путин није Петар Први

Британски историчар Роберт Сервис у тексту објављеном у „Њујорк тајмсу” пише да га руски председник Владимир Путин „мање подсећа на цара Петра Првог, а више на Николаја Првог, који се уплео у рат са Британијом и Француском оглушивши се о позиве на суштинске реформе неопходне Русији како би могла равноправно да се носи са светским државама тог доба”.

----------------------------------------------

Убијен украјински официр на Криму

Кијев – Један руски војник убио је официра украјинске морнарице на истоку Крима, саопштило је јуче украјинско министарство одбране. Инцидент се, како се наводи, догодио у граду Новофјодоровка, пренео је Ројтерс.

----------------------------------------------

Путин: Спречити да се у власт на Криму убаце радикали

Москва – Руски председник Владимир Путин позвао је јуче Федералну службу безбедности (ФСБ) да спречи да се у власт на Криму убаце радикали и особе са криминалном прошлошћу, преноси Танјуг.

„Посебну пажњу молим да посветите формирању територијалних одреда ФСБ на Криму и Севастопољу. Пред њима ће између осталог бити задатак да спрече да се у структуре власти убаце особе са криминалном прошлошћу, представници разних радикалних и екстремних струја, они који ће покушати да омету нормалан развој Крима и Севастопоља”, рекао је Путин на заседању колегијума ФСБ.

Руски председник је такође апеловао да ФСБ активира рад на борби против прања незаконито остварних прихода и против корупције.

„Неопходно је не само разоткривати корупционашке схеме већ и постављати препреке на путу оних који покушавају да легализују незаконито стечена средства, да их сакрију на рачуне у иностранству, уложе у непокретности и друге активе, па и ван граница Русије”, навео је Путин.

Он је такође позвао да се активније искористе грађани који су спремни да помогну у том раду и поручио да је широка подршка друштва најважнији услов ефикасне борбе против корупције.

Путин је затражио од руских безбедносних служби и да крену у акцију против невладиних организација (НВО) које делују против власти како би се у Русији избегао сценарио свргавања режима какав је примењен у Украјини, пренела је Бета.

„Руско законодавство треба да створи све неопходне услове како би НВО могле да обављају своје активности слободно и транспарентно. Никада нећемо дозволити да оне буду коришћене у деструктивне сврхе, као што је био случај у Украјини”, рекао је он у обраћању на састанку ФСБ, које је пренела руска телевизија. „Неонацистичке структуре, националистичке и борбене, постале су главне снаге за неуставни државни удар, који је (у Украјини) углавном финансиран из иностранства путем невладиних организација.”

Руски председник оценио је да треба „разликовати активности легалне опозиције, која постоји у свакој демократској земљи, од екстремизма, који је заснован на мржњи, подстицању на мржњу и одбацивању закона и устава”.

„Треба правити разлику између противљења на цивилизован начин и служења страним интересима на штету сопствене земље”, рекао је он.

На састанку ФСБ, Путин је рекао да је захваљујући тајним руским службама у 2013. раскринкано 258 агената и 46 функционера који су радили за стране службе.