Победа „мађарског цара”

Мађарски премијер Виктор Орбан прогласио је апсолутну победу своје странке десног центра Фидес на парламентарним изборима, будући да је та странка освојила 44,31 одсто гласова, што ће јој омогућити да задржи двотрећинску већину у парламенту. Према Орбановим речима, резултати гласања су показали да Мађарска представља највише уједињену нацију у Европи.

„Ово није нека неважна победа. Остварили смо велику победу, чији значај ноћас још не можемо да схватимо”, нагласио је Орбан, обраћајући се окупљенима у седишту Фидеса, пренела је агенција Ројтерс.

Иако је овакав успех постигао, између осталог, и на националистичком тону и политици која је љутила Брисел и значила удаљавање од Европске уније, Орбан је рекао да су гласачи рекли „не” мржњи и „не” напуштању ЕУ.

„Они су потврдили да је место Мађарске у ЕУ, али само ако има јаку националну владу”, рекао је Орбан, чија је странка освојила 133 од 199 места у парламенту, док је опозициони савез левичара освојио 38, ултрадесничарска странка Јобик 23, а партија Зелени пет посланичких мандата.

Како оцењује америчка агенција Асошијетед прес (АП), разлог за забринутост је величина подршке коју су добиле партије екстремне деснице. Упркос томе што је Јобик прошао боље него на претходним изборима, вођа те партије Габор Вона рекао је да су и он и његови поборници „дубоко разочарани” резултатима јер нису остварили циљ који су себи поставили – да победе на изборима.

Јеврејска заједница је још у недељу увече осудила изборни успех Јобика, који је иначе у току кампање ублажио своју антијеврејску и антиромску реторику.

„Подршка коју је добио Јобик, та безочна неонацистичка политичка партија, треба да пробуди целу Европу. Ово је заиста црн дан за Мађарску”, саопштио је председник Европског јеврејског конгреса Моше Кантор, додајући да ће изборни успех Јобика дати снажан подстрек осталим екстремно десничарским партијама широм Европе уочи мајских избора за Европски парламент.

Међутим, анализе су више усмерене на то како је Орбан успео да други пут заредом освоји толико гласова да контролише две трећине посланичких мандата и тиме оправда то што га називају „мађарским царем”. Међународни посматрачи Организације за европску безбедности и сарадњу (ОЕБС) саопштили су да је мађарским бирачима на изборима понуђена „права могућност избора”, али да је владајућа партија због низа фактора имала предност коју није смела да има.

„Међу тим факторима су начин на који је усвојен велики број измена изборног закона, рестриктивни прописи у предизборној кампањи, пристрасно извештавање медија и нејасна раздвојеност владајуће политичке партије и државе”, навео је специјални координатор Адау Силва, који је предводио краткорочну посматрачку мисију ОЕБС-а.

С друге стране, Орбан сматра да су резултати избора потврда политике његове владе стварања радних места, подржавања породице и борбе за национални суверенитет.

Међутим, то не би здушно потврдили грађани Мађарске на сиромашнијем североистоку земље, који углавном сматрају да им протекле четири године нису донеле побољшање квалитета живота нити запослење.

Ипак, аналитичари успех тумаче тиме да је Орбан успео да се представи као спасилац нације, а не као властодржац аутократског владања, како су га представљали западни медији и опозиција. Иако економска криза и даље није отишла из Мађарске, Орбан је привукао грађане својим тврдим ставом према Бриселу и према страним инвеститорима. Неуобичајено тврд став према страним компанијама и банкама које послују у Мађарској за последицу је имало то да су цене гаса, струје и воде неколико пута смањене, и то науштрб профита страних улагача.

Омогућивши двојно држављанства за Мађаре ван Мађарске потпирио је национализам код грађана, а критичари кажу да су његовом успеху поприлично допринели и медији који су углавном под контролом људи блиских његовој партији.

Међутим, добар део успеха лежи и у слабости социјалистичко-либералне опозиције, која је дуго била разједињена.