Ко ће бити председник Турске

Танјуг специјално за "Политику"
Истанбул, 1.августа– Турска се после ванредних парламентарних избора нашла тамо где је у била априлу: на дневном реду је поново избор председника републике. После ванредних избора, иако нови парламент још није конституисан, почела су прва испитивања терена ко би могао бити кандидат за шефа државе. Карте се засад, наравно, не откривају до краја, поготово што владајућа Партија правде и развоја (АКП) Тајипа Ердогана поново нема потребну већину места у Меџлису да би могла сама да наметне и изабере шефа државе. Неопходна јој је подршка неке од две опозиционе партије или независних посланика.

"Чанкаја (председничка палата) не припада ни овоме ни ономе, она је народна. Ја не могу да затварам очи пред жељом грађана који траже да се кандидујем", изјавио је Абдулах Гул, шеф дипломатије, који је већ једном пропао на изборима. Он је, додуше, потврдио да о томе коначну одлуку треба да донесе руководство странке.

Кандидатура Гула је у априлу и довела до политичке кризе и ванредних парламентарних избора, који, кад је реч о председнику, нису ништа разрешили. Генерали су тада у краткој изјави поручили да их Гул забрињава (због исламистичке прошлости) и да неће седети скрштених руку. Шта ће сада рећи, уколико се он поново кандидује, то је енигма у коју покушавају да проникну и у земљи и у свету. У армијском врху ћуте као заливени. "Приликом избора председника биће постигнут компромис и изостаће тензије", дипломатски недоречено је изјавио премијер Ердоган иако је у току кампање наговештавао поновну кандидатуру свог пријатеља и истомишљеника Гула. То би било, уколико се потврди, бацање рукавице право у лице увек намргођено важним генералима.

У Анкари се не искључује ново подизање политичке температуре, поготово после убедљиве победе премијера Ердогана. У надметању са армијом, он је на парламентарним изборима изашао као победник. Можда му је ово прилика да коначно обузда моћ генерала, поготово што је председник, по функцији, и командант оружаних снага. " Војска, која иначе каже да је народна армија, овог пута не може издати меморандум против владе када су људи масовно гласали за владајућу Партију правде и развоја", коментарише  истанбулски "Заман".

Сада остаје да се види да ли су у армији, која је себе самопрогласила за  чувара кемализма, коначно схватили да су прошла времена када су владе мењане и постављане извођењем тенкова на улице Анкаре и  Истанбула. У 21. веку армији је место у касарнама, поручују из владајуће партије.

Судбину новог председника одредиће мале опозиционе партије или независни посланици, иако премијер Ердоган има чак 340 од укупно 550 посланика. Према тумачењу уставног суда, кворум приликом избора шефа државе је присуство две трећине посланика. То значи да су му потребни савезници, односно још 28 гласова. У прве две рунде гласања кандидат мора добити двотрећинску већину, али у трећој довољан је само један глас преко половине.

Првак друге по снази странке у парламенту – Републиканске народне партије – Дениз Бајкал поручује: "На потезу је премијер: ми смо спремни на компромис". Заједнички језик би, међутим, могао да се нађе само око неке ванстраначке личности. Политичко помирење се ни у ком случају не може изградити преко Гула, или неке друге личности са сличном биографијом.

Језичак на ваги би могла да буде најмања странка у парламенту – радикална Партија националистичког покрета (МХП). Она има 71 посланика. У њој незванично најављују да ће присуствовати избору председника, али неће подржати владиног кандидата. То би за Ердогана био крај свих мука, пошто му у трећем кругу гласања није потребна ничија помоћ.