Запад притиска Приштину да оснује трибунал

Урадите то са нама или ћемо то урадити сами – могла би да буде суштина америчког става према Приштини у погледу могућег оснивања трибунала за ратне злочине на Косову од 1998. до 2000. План да се оснује независни суд указује на досадашњи неуспех Запада да своје албанске савезнике процесуира за ратне злочине, оцењује АП.

„Побуњеници су имали подршку НАТО-а за време рата и Запад је чврсто подржавао Косово у напорима да из конфликта изађе као независна држава. Али етнички Албанци су такође наишли на све већи притисак међународне заједнице да се суоче са сопственим ратним злочинима укључујући и наводну трговину органима”.

Познаваоци прилика на терену тврде да западни притисак на косовске званичнике никада није био већи, што недвосмислено потврђује тезу да је међународна заједница овог пута одлучна да се обрачуна са злочинима ОВК и на чистац истера наводе из извештаја специјалног известиоца Савета Европе Дика Мартија о трговини људским органима.

Председник косовске скупштине Јакуп Краснићи изјавио је јуче након седнице председништва скупштине да су из Стејт департмента стигле јасне директиве да скупштина гласа о оснивању трибунала или ће суд бити основан одлуком Савета безбедности УН без консултовања с Приштином. Након састанка председништва, речено је да се и даље не зна да ли ће питање оснивања суда бити на дневном реду седнице косовске скупштине која је заказана за четвртак.

Краснићи је казао да један део одговорности за стварање тог суда сноси влада Косова, то јест косовски премијер и министар правде, који су по њему били директно укључени у разговоре о судбини Еулекса и оснивање тог суда, пренели су приштински медији.

Још више одлучности у притисцима на косовску власт показао је немачки амбасадор у Приштини Петер Бломајер, који је упозорио да ће Косово, ако одбије оснивање оваквог трибунала, бити оптужено за ометање правде.

„ЕУ и Косово преговарају о оснивању суда који би се бавио оптужбама из извештаја Дика Мартија. Надамо се да ће се брзо наћи решење. Критичари трибунала на Косову тврде да подигнуте оптужбе у том извештају могу да се третирају и у домаћем правном систему, те да није потребан нови суд за те случајеве. Међутим, то није и перцепција која влада ван Косова, а и сведоци изгледа нису спремни да сведоче на Косову”, рекао је Бломајер за дневник „Косова сот”.

У средишту дебате која се води око евентуалног оснивања трибунала јесте премијер Хашим Тачи, који је избегао да се јасно одреди да ли се слаже са таквом иницијативом, док му противници, попут покрета Самоопредељење, замерају да се нагодио са Западом – да испоручи бивше борце ОВК, а да избегне подизање оптужнице против њега.

За оснивање трибунала потребно је 80 гласова у косовској скупштини, то јест двотрећинска већина. Прве опструкције већ су најавили посланици из Тачијеве Демократске партије Косова, који вероватно неће дићи руку за подршку овом предлогу. Ипак, зелено светло косовског парламента је више формалне него обавезујуће природе. Незванично се коментарише да је идеја међународне заједнице да се тражењем сагласности парламента пружи привид партнерског односа са Приштином.

Било како било, потенцијални трибунал за злочине ОВК већ је привукао пажњу светског јавног мњења. Вест о његовом могућем оснивању пренели су најмоћнији медији, а да се дискусије неће задржавати само на питању кривице за злочине, већ се може наслутити из реакција различитих утицајних личности. Тако је, коментаришући ову вест коју је пренео „Њујорк тајмс”, бивши заменик америчког државног секретара Строб Талбот изјавио: „ЕУ планира трибунал за Косоваре оптужене за ратне злочине. Господине Путин, имајте на уму: западна правда против руске пропаганде.”