И даље печемо ракију

Када Србија са Европском унијом парафира Споразум о стабилизацији и придруживању, а то ће се, по свој прилици, догодити већ на јесен, српским привредницима аутоматски ће бити отвoрено европско тржиште, на којем је 490 милиона потрошача. Тиме се, како нас уверава Срђан Мајсторовић, заменик директора Канцеларије владе Србије за придруживање ЕУ, пружа велика шанса нашим предузећима, јер ће њихови производи тада бити ослобођени царина.
Међутим, царина ће уједно бити ослобођени и производи страних фирми који се увозе на наше тржиште, па ће наше фирме, да би нашле своје место ,,под сунцем" и успеле да продају робу, морати да појачају конкурентност својих производа (како ценом, тако и квалитетом ). То ће, даље, опет бити добро за наше грађане, али и читаву државу и њен имиџ, наглашава наш саговорник.

Србија, додуше, још од децембра 2000. године ужива систем аутономних трговинских преференцијала са ЕУ, на основу чега извоз 98 одсто наших производа није оптерећен царинама. Шећер, телетина и вино налазе се, међутим, на режиму квантитативних ограничења, заправо за ту робу важе квоте за извоз. Ту, према речима Мирјане Шакић, сараднице Бироа за сарадњу са ЕУ у Привредној комори Србије, има много тешкоћа, јер су потребни сертификати за извоз, које наши произвођачи тешко могу да обезбеде, будући су неопходна огромна претходна улагања.

Ако новца за то сада нема довољно, хоће ли га убудуће бити?

Шакићева наводи да трошкове уласка једне државе у ЕУ сносе како грађани – порески обвезници те државе, тако и сама ЕУ. Постоји – каже она – низ европских фондова (за подстицај економске и социјалне кохезије, захваљујући којима је Шпанија, рецимо знатно узнапредовала –прим. а.), како би држава успела да испуни услове. Она признаје да негативна страна те приче јесте то што краткорочне трошкове сносе предузећа која нису конкурентна у новонасталим условима либерализације домаћег тржишта (морају да инвестирају у модернизацију пословања), али и државне институције, које морају да уложе знатне напоре и средства у јачање институција које ће морати да спроводе прописе ЕУ.

И приватни предузетници такође ће сносити део трошкова интеграције у ЕУ, посебно у области социјалне заштите радника, услова на раду, заштите животне средине, итд. Мораће, рецимо, да се придржавају строго прописаних услова рада на грађевинама, па њихови радници неће моћи да раде без кацига нити да се ,,пентрају" по неквалитетним скелама.

На срећу, ипак, је интеграција у Европу постепен процес. За оне који своју интеграцију не обаве ваљано, улазак у ЕУ, како наглашава проф. Иво Висковић, може да буде ноћна мора. Горан Свилановић бивши министар спољних послова, а сада представник Пакта за стабилност југоисточне Европе, конкретнији је кад упозорава да нас чека "страшно болан процес": губљење радних места, затварање фирми, тражење новог посла, преквалификација, односно улажење у један нови систем, у којем је газда газда, а није ни држава ни партија ни друштво.

– Није на одмет указати и на неке заблуде које постоје, а тичу се наших традиционалних навика. У јавности се често полемише о томе како више нећемо моћи да печемо ракију или користимо месо и производе из домаћинстава. То није тачно. У земљама ЕУ дозвољено је клање свиња, пилића, зечева, оваца и коза у домаћинствима и производња алкохола, али искључиво за потребе потрошње у дотичном домаћинству. Сви производи који су намењени тржишту морају да задовољавају прецизне ветеринарско-санитарне критеријуме који укључују и сталну контролу квалитета – истиче Шакићева.

Занимљив детаљ јесте да су у ЕУ ушне маркице за животиње неопходне, како би се пратило здравствено стање животиња и њихово кретање, и све ради гарантовања здравља потрошача. Из истог разлога потребни су и пасоши за њих, уколико се продају ван земље узгоја.

Одговор на питање да ли ће уз обавезе које намећу европски стандарди стизати и помоћ пољопривреди да би та правила била примењивана што пре биће могућан тек након преговора о пуноправном чланству наше земље. У "старим" чланицама ЕУ сељаци добијају субвенције, а из буџета ЕУ субвенције ће бити омогућене и "новим" чланицама након 2013. године.

Било би, дакле, нереално очекивати да ће уласком наше земље у ЕУ бити превазиђени сви проблеми које данас имамо. Међутим, процес придруживања веома позитивно ће утицати на успостављање стабилне економске климе, а самим тим и до већег прилива страних директних инвестиција, посебно у оне индустријске гране и области које су оријентисане ка извозу. У тим гранама ће, како верује Мирјана Шакић, доћи до већег броја нових радних места и бољих плата.

-----------------------------------------------------------

Више од сто милијарди евра из фондова ЕУ

Шпанија је 1986. године имала само 483 километра аутопута. Само седам година касније ту своју мрежу проширила је за нових 3.250 километара. Брзим возом из Мадрида до Барселоне, који су удаљени тачно 744 километра, стизаће се, када радови буду у потпуности завршени, за непуна три сата. Будући да брзи воз Мадрид–Ваљадолид мора да прође кроз планински венац у средишњем делу ове земље, прокопана су два паралелна тунела – сваки по 28,4 километра – пети по својој дужини у свету. А, на Балеарским острвима, житељи Палма де Мајорке, од 1999. године, захваљујући десолинизацији, пију воду из мора.

Шпанија је постигла овакве "фантастичне резултате" у току последњих 20 година. А, како и не би када је у том периоду – како се чуло на семинару "Програмирање и управљање европским фондовима на локалном нивоу", који је крајем маја одржан у Београду – добила чак више од 100 милијарди евра из европских фондова, којима су финансирани и поменути, замашни подухвати.