Моји сусрети са Асанжом

Џулијан Асанж, оснивач сајта „Викиликс”, скоро пуне две године налази се у амбасади Еквадора у Лондону и не сме да напусти ово уточиште, иако је половином 2012. године добио политички азил од Еквадора. Прете му тешке оптужбе САД због објављивања стотина хиљада поверљивих докумената америчке владе, али и Шведске која тражи његово изручење како би га надлежни у овој земљи саслушали због оптужби две жене за сексуално узнемиравање.

Издавач Урош Балов упознао је Џулијана Асанжа почетком 2011, а последњих годину-две често га посећује у амбасади Еквадора у Лондону.

– Упознали смо се почетком 2011. док је био у кућном притвору у једној кући у Норфолку и тада смо преговарали о правима за српско издање његове „Неауторизоване аутобиографије” којом смо нешто касније и почели живот издавачке куће „Албион букс”. Мислим да нико од нас тада није схватао како ће се то познанство развијати и какво искуство ће свима нама донети. Понекад, када размишљам о свему, чини ми се као да је то неки филм који сам гледао, а не нешто што сам ја доживео – каже Балов за „Политику”.

Приликом сваког од својих честих одлазака у Лондон Балов настоји да разговара са Џулијаном Асанжом.

– Амбасада Еквадора се налази у стамбеној згради у близини робне куће „Хародс”. С обзиром на то да је у питању веома мала амбасада смештена у једном од станова у приземљу, Џулијан нема могућност да изађе из ње, чак ни на онај чувени балкон, са чијих врата се неколико пута обраћао. Једино територија стана представља територију амбасаде тако да само на том простору важи његов азил. Све остало би било коцкање са срећом, јер би полиција имала право да га ухапси. Испред амбасаде налазе се припадници британске полиције. Мислим да је оправдано веровати да се испред у сваком тренутку налазе и припадници неких других служби.

Наравно, амбасада има своје обезбеђење, а постоје и људи који су задужени за Асанжову безбедност – истиче Балов.

Џулијан Асанж много времена проводи читајући, али често је и на интернету. Излазак у шетњу му замењује трака за трчање. Он води један врло скроман и необичан живот, каже наш саговорник.

– Веома је свестан своје ситуације, као и чињенице да не постоји лако решење његовог случаја. За оптужбе у Шведској каже да су потпуно намештене, баш због тога да би могао бити изручен у САД, где желе да га оптуже за помагање терористима – каже Балов.

Важно је не мешати случај Џулијана Асанжа са случајем Едварда Сноудена, сматра наш саговорник.

– Сноуден је узбуњивач и како се испоставило „руска кртица” који је проговорио о злоупотребама које чини његова влада, док Асанж себе види као новинара који узбуњивачима пружа платформу на којој ће анонимно изнети своја открића – истиче Балов.

Сваки разговор са Џулијаном Асанжом почиње причом о књигама, каже наш саговорник и додаје да оснивача „Викиликса” интересује како људи у Србији реагују на оно против чега се он бори и за шта се залаже.

– Врло добро је упознат са политичком ситуацијом у целом свету, па самим тим и у Србији, што сте могли да видите и из овог његовог последњег обраћања грађанима Србије. Међутим, оно што ме сваки пут позитивно изненади јесте чињеница да са њим можете разговарати о свему. Не морамо се увек слагати у свему, али је врло занимљив начин на који размишља и перципира ствари и догађаје – објашњава Урош Балов.

Џулијан Асанж је пре неколико дана путем скајпа упутио видео-поруку нашим грађанима, емитовану у емисији „24 минута са Зораном Кесићем” на ТВ Б 92. У њој је између осталог рекао да је Србија често била погрешно представљена у свету и да се налази у својеврсном „међупростору”, али сматра да то није позиција слабости, већ снаге и могућности која људима даје неопходну перспективу да препознају истину.

– Понекад свет није само искривљивао слику о Србији, већ ју је и нападао – нагласио је Асанж и подсетио да је НАТО бомбардовао Србију пре 15 година, када су и српски медијски радници били жртве.

– То је једини пут кад је НАТО признао да је намерно убијао новинаре. Да, српски новинари су убијани и током Милошевићевог режима, али и НАТО бомбардовања – рекао је оснивач „Викиликса” у овој видео-поруци.

----------------------------------------------

Представљање српског издања „Сајферпанкса”

Српско издање књиге „Сајферпанкс – слобода и будућност интернета” Џулијана Асанжа, које објављује издавачка кућа „Албион букс” данас ће бити представљено у Београду. Ово дело настало је, како Асанж каже, кроз разговоре са тројицом водећих виртуелних активиста Џејкобом Апелбаумом, Џеремијем Цимерманом и Ендијем Милером-Магнумом.

– Они разговарају о томе да на једној страни имамо могућност коришћења интернета зарад повећане транспарентности, а на другој могућност масовног електронског надзора путем интернета. Док повећава могућност брзог и једноставног ширења знања, као и организовања, интернет, истовремено, представља велики ризик по нашу приватност. Асанж и његови саговорници покушавају да нас науче како да се најбоље одбранимо од тих напада на нашу приватност, како да задржимо своју слободу а да наставимо да користимо интернет као највеће средство прогреса нашег времена – објашњава издавач Урош Балов.

„Сајферпанкс” (cypherpunks) је израз за оне који се залажу за употребу криптографије (шифровање), као начина за заштиту приватности на интернету.