ММФ: јача опоравак светске привреде

Опоравак глобалне економије, који је ухватио замах прошле јесени, све је снажнији, већи и шири, проценио је Међународни монетарни фонд у уторак у свом најновијем полугодишњем Извештају о прогнозама развоја светске привреде.

Слабе фактори који су угрожавали раст, фискална строгоћа јењава, док су инвеститори мање забринути због одрживости дугова, објавио је Оливије Бланшар, главни економиста ММФ-а, уочи предстојећег редовног окупљања ММФ-а и Светске банке.

Jачање америчке економије даје „снажан импулс расту глобалне привреде”, наводи се у извештају, који предвиђа да ће САД ове и следеће године остварити раст од три одсто, у односу на лањских 1,9 одсто.

Најновија прогноза ММФ-а за светску привреду у 2014. најпозитивнија је од 2008. године, преноси „Фајненшел тајмс” оцену са лондонске берзе.

Упркос декларисаном оптимизму, ММФ је ипак снизио прогнозу раста глобалне економије на 3,6 одсто ове године (у јануару су очекивали 3,7 одсто). Недостатак одговарајућих развојних политика, „изузетно велики број текућих политичких транзиција широм света”, успоравање низа водећих економија у успону и нови геополитички ризици (првенствено криза у Украјини), јесу међу кључним разлозима који спречавају равномерни опоравак, сматра ММФ.

Осврћући се на Европу, ММФ је признао да је потценио снагу опоравка британске индустрије, те да ће Велика Британија ове године остварити привредни раст од 2,9 одсто, највиши међу седам најјачих економија Запада. По прогнозама институције Бретон Вудс, привредни раст Француске идуће године могао би да се приближи расту Немачке. Француска привреда могла би 2014. да оствари привредни раст од један одсто, а Немачка 1,7 одсто. Истовремено, ММФ очекује да ће еврозона у 2014. постићи привредни раст од 1,2 одсто.

„Иако је еврозона коначно изашла из рецесије, остваривши раст од 0,5 одсто у 2013, бројни ризици јој још прете”, наводи ММФ, додајући да су финансијска и дужничка криза донеле високу незапосленост, раст јавног дуга и пооштравање услова кредитирања, што су све проблеми с којима се тек треба изборити, и поред тога што досад покренуте реформе подстичу привредни опоравак.

ММФ наводи да је у еврозони потребно додатно попуштање монетарне политике, укључујући неконвенционалне мере неопходне да би се смањили ризици од успоравања инфлације и кретања ка дефлацији.

Председник ЕЦБ Марио Драги прошле седмице се „захвалио ММФ-у на оваквим саветима”, додајући да се не слаже с анализом ММФ-а. Он је, међутим, рекао да је ЕЦБ спремна да реагује и спречи даљи пад инфлације, која је у марту износила 0,5 одсто.

У међувремену, ММФ је упозорио да ће се успорити привредни опоравак европских земаља у развоју, међу које спадају Бугарска, Хрватска, Мађарска, Летонија, Литванија, Пољска, Румунија, Турска и Србија. По оцени водећег светског институционалног зајмодавца, даља ескалација украјинске кризе могла би да угрози привреду тог дела Европе, док су прогнозу економског раста Русије већ смањили.

Једина европска земља у развоју која ће, како наводи ММФ, ове године остати у рецесији, јесте Хрватска, али ће се њена привреда у наредној години вратити на стазе раста.

----------------------------------------------

Свет мора да се мења

Према оцени Рагхурама Раџана, гувернера Централне банке Индије и донедавног главног економисте ММФ-а, свет неће моћи да избегне „вечну вртешку криза” уколико се владе не договоре о радикалном преобликовању глобалне финансијске архитектуре.

„Ово преобликовање треба да стреми изградњи заштитног зида од ’менталитета крда’ којим се руководе страни инвеститори. Исувише неоправданог поверења положено је у квантитативно лабављење (олако штампање новца) и друге екстремне монетарне акције”, сматра Раџан, који оцењује да свет није научио лекцију из краха хипотекарног тржишта, преноси „Тајмс ов Индиа”.