Каталонија не слуша шпански парламент

Седам сати трајала је дебата у шпанском парламенту, само да би се показало да су две супротстављене стране још дубље ископале своје ровове и спремају се за коначни обрачун. Убедљива већина од 299 посланика прексиноћ је гласала против захтева Каталоније да се у новембру одржи референдум о отцепљењу ове аутономне покрајине на североистоку Шпаније, док је 47 представника каталонских странака гласало за.

Да парламентарна демократија губи смисао, поготово када је реч о заустављању националистичких тенденција, показало се чим је ова маратонска седница, која је имала рекордну гледаност у целој Шпанији, завршена. Неколико часова после седнице мадридски лист „АБЦ” тражио је од читалаца да одговоре на питање да ли ће власт и председник каталонске владе Артур Мас одустати од једностраног проглашења независности.

Само 6,6 одсто анкетираних грађана одговорило је да ће Каталонија повући свој предлог и да ће остати део Шпаније. Чак шездесет одсто очекује да би каталонски парламент могао да одустане од референдума, али да ће и без изјашњавања грађана прогласити независност, док преосталих 33,3 одсто мисли да ће се у Каталонији одржати ванредни избори и потом проглашење независности. У сваком случају, 93 одсто испитаника очекује у најскоријој будућности отцепљење Каталоније, упркос томе што су прво Уставни суд, па затим и парламент, јасно рекли да је свако распарчавање земље не само противзаконито, већ и у сваком другом погледу неприхватљиво.

„Идемо даље, настављамо путем којим смо пошли, нема натраг”, поручио је Мас, који није ни присуствовао парламентарној дебати у Мадриду, већ је остао у Барселони.

„Можемо да попијемо једну или петсто кафа заједно, али ни после петстоте шољице референдум или отцепљење Каталоније неће бити могући”, рекао је шпански премијер Марјано Рахој, чији је говор у парламенту поздрављен овацијама.

Осим што се позивао на Устав, по коме парцијално изјашњавање о питањима која се тичу целе земље није дозвољено, Рахој је од каталонских представника тражио да одустану од својих намера јер ће сви изгубити.

„Шпанија је ништа без Каталоније, Каталонија је ништа без Шпаније”, рекао је председник шпанске владе, који је истовремено тврдио да воли Каталонију више него што је воле њени парламентарни представници.

Овај излив љубави није нимало дирнуо Маса, који је из Барселоне поручио да је парламент у Мадриду пропустио шансу да Каталонцима пружи руку. Зато ће „каталонске институције пронаћи други законски начин да се референдум одржи”.

Тиме је, како се објашњава у Мадриду и Барселони, најавио следећи корак. Каталонски парламент донеће свој закон о референдумима унутар своје територије. И тиме ће, по њиховом мишљењу, озаконити изјашњавање о отцепљењу, заказано за 9. новембар. Тек ако и то не успе, ићи ће на парламентарну декларацију о самосталности, по угледу на Косово.

За то време, пропаганда у Каталонији, региону од 7,5 милиона становника, учинила је своје да утре пут ка независности. Према последњим анкетама, око 50 одсто становника изјаснило би се за отцепљење од Шпаније, мада би тај проценат био нешто мањи када би независност значила и излазак из Европске уније.

Брисел је преко својих највиших званичника неколико пута јавно поновио да нове државе, које би настале од садашњих чланица ЕУ, не могу никако аутоматски да остану у чланству ЕУ. Напротив, оне ће морати да стану у ред са државама које тек чекају пријем. А и кад дођу до самих врата, сва је прилика да ће њихова доскорашња држава уложити вето. То, изгледа, Каталонцима ипак није јасно и гласно речено.