Отимање око фрушкогорског драгуља

Нови Сад – Министарство за заштиту животне средине одбило је жалбу Акционарског друштва "Алас" у Раковцу, недалеко од Новог Сада, којом је ова фирма оспорила право покрајинској и републичкој инспекцији да наложе обуставу свих активности на експлоатацији рудника камена "Кишњева глава", које је ова фирма обављала на подручју националног парка Фрушка гора. То значи да је ова фирма дужна да поштује решење покрајинске инспекције за заштиту животне средине, донето у сарадњи са надлежном републичком инспекцијом, а којим се налаже обустављање даљег рада копа "Кишњева глава".
Истовремено, из Акционарског друштва "Алас" у Раковцу најављена је жалба на одлуку инспекције Врховном суду Србије и другим институцијама, али на које околности није прецизирано. Извесно је, међутим, да предузеће "Алас", уз подршку Синдиката енергетике, петрохемије, хемије и неметала Новог Сада и Конфедерације синдиката Војводине, такође оспорава надлежност покрајинске инспекције за доношење такве одлуке, али уз не баш уверљиво објашњење да се ради на рекултивацији копа "Кишњева глава", а не наставку његове експлоатације.

Министарство у образложењу своје одлуке о забрани рада рудника камена истиче да је, осим што је већ поменута одлука инспекције правно ваљана, и надлежност инспекције за њено доношење неспорна. Јер, како се истиче, решење се не бави питањима из области биодиверзитета, што би можда било спорно, већ обављањем надзора над спровођењем мера заштићених природних добара, а у које свакако спада и национални парк Фрушка гора.

Грчевита борба

Када је реч о рекултивацији, на коју се позивају у фирми "Алас", ресорно министарство указује да чак и ако је о томе реч, она се, такође, не може спроводити без сагласности Министарства за животну средину. Да ли је истина да је пројекат рекултивације фирма "Алас" из Раковца доставила том владином ресору још пре две године и, ако је тако, зашто стоји затурен у нечијој фиоци, како тврде поменути синдикати – за сада нема одговора.

То је, међутим, само први део приче о ескалацији сукоба око судбине националног парка Фрушка гора. Јер, до сада се грчевита борба иностраних инвеститора, државних и покрајинских институција и еколошких покрета водила око опстанка Лединачког језера које је настало на месту оближњег некадашњег рудника камена "Сребро", који је био у функцији до пре десетак година, и такође се налази на заштићеном подручју националног парка.

Епилог "случаја Лединачког језера" је и сада знатно неизвеснији од расплета случаја "Кишњева глава", а, случајно или не, и оно је "под капом" АД "Алас". Подсетимо, језеро је настало током бомбардовања 1999. године, пошто су на копу "Сребро" услед нестанка струје црпне пумпе престале да раде, а вода из два мања водотока и подземних извора све више се гомилала. Највећа дубина језера достиже око 50 метара, водена површина простире се на четири хектара, а по својој смарагдној боји представља јединствену атракцију на Фрушкој гори. Уз то, колико је познато, у Србији нема природног или вештачког језера попут Лединачког, из којег се вода без икакве прераде може користити за пиће.

Све до прошле године било је то стециште излетника из разних крајева Србије. Онда се догодио замало трагичан инцидент: једне вечери, у сутон, са високих литица ка купачима је кренула лавина камења. Петнаестак излетника завршило је у Клиничком центру у Новом Саду.

Опасне игре

Од тада је фирма "Алас" поставила обезбеђење и забранила прилаз језеру. Али, већ пуних годину дана мештани фрушкогорских насеља, еколози Новог Сада и других градова и љубитељи Фрушке горе воде борбу за опстанак језера. Они оптужују АД "Алас" да хоће да исуши језеро да би наставило експлоатацију камена. Чак су склони веровању да је одрон камења био нечија опасна игра како би се људи застрашили и удаљили од фрушкогорског бисера.

У разговору за "Политику", Константин Плужаревић, директор националног парка Фрушка гора, упозорава да је безбедност коришћења Лединачког језера у садашњим околностима, заиста, проблематична, али и да нема говора да ће се на подручју националног парка било где, па ни на коповима "Кишњева глава" и "Сребро" наставити експлоатација камена.

– И Лединачко језеро, настало на месту копа "Сребро", и рудник "Кишњева глава" налазе се на територији националног парка чија је заштита недвосмислено регулисана Законом о националним парковима, Законом о заштити животне средине и Просторним планом подручја посебне намене. Свако кршење прописа, у то не треба сумњати, држава ће санкционисати и онемогућити – упозорава Плужаревић.