Лек против грипа више извикан него користан

„Тамифлу”, лек за којим је владала права јагма 2009. године, када је Светска здравствена организација (СЗО) прогласила пандемију свињског грипа и када се тражила кутија више а државе су га куповале на велико често и не питајући за цену, према тврдњи неких научника, не делује. У познатом медицинском часопису „The British Medical Journal”, за овај лек се тврди (као и за још један антивирусни лек истог механизма дејства) да не ублажава симптоме, не сузбија инфекцију и не спречава компликације. Додаје се да он заправо само скраћује период боловања, уместо уобичајених седам дана на 6,3 дана код одраслих и 5,8 дана код деце.

Многе земље су у време пандемије свињског грипа издвојиле огроман новац да би набавиле овај лек. Преувеличавање распрострањености вируса Х1Н1, непотребно трошење велике суме јавног новца и изазивање неоправданих страховања, била су три главна аргумента оптужби на рачун СЗО и европских здравствених институција у закључку Резолуције Парламентарне скупштине Савета Европе, која је још у јуну 2010. усвојена у Стразбуру. Тада су европски парлемантарци закључили и да су представници фармацеутских компанија утицали на доношење неких од најважнијих одлука везаних за пандемију.

У Србији је ових дана почело суђење оптуженима да су вакцине против грипа набављали на незаконит начин и тако оштетили буџет Србије. Велика Британија је издвојила само за антивирусне лекове више од пола милијарде фунти, а за њом нису заостајале ни богате европске земље. 

Србија је пандемију грипа дочекала са 75.000 доза антивирусних лекова. Од већих трошкова за овај лек спасили су нас опрезност лекара и став да се не даје сваком ко је два пута кинуо, али и чињеница да у каси није било новца за разбацивање.

Грађани су тражили да држава набави још „тамифлуа”, а тадашњи министар здравља професор др Томица Милосављевић је објашњавао да је обезбеђена резерва лекова за један одсто становништва, што је била препорука Светске здравствене организације, као и да нема потребе да грађани сами купују „тамифлу” који ће држати у фиоци кућне апотеке. Лекари који су тих дана лечили оболеле од грипа уверени су да је тај лек ипак био од користи.

– Било је оправдано и онда и сада давати овај лек код најтежих болесника, код оних са компликацијама и код особа из ризичних група. Тада је био ефикасан, а пацијентима сам га давао са опрезом, као што дајем и сваки други лек. Посматрано на укупан број оболелих од грипа тада, код 40 одсто било је оправдано и обавезно дати овај лек. Код оних са лакшом клиничком сликом болести, који су грип носили на ногама, нисам сигуран да је требало да га узимају. Бојим се да је управо због те велике примене у свету дошло до резистенције, то јест неосетљивости на овај антивирусни лек – каже за „Политику” професор др Милорад Павловић који је тада на Инфективној клиници Клиничког центра Србије у Београду водио Одељење изолације.

Др Павловић каже да није присталица расипања лека и давања оваквог антивирусног лека некоме ко мало кија и кашље, а реч је о младој и снажној особи. Такви ће болест преболети и без лека, јер, како каже, сваки је лек помало и отров.

– Давао сам га оним најтежим, лежећим пацијентима и добро је деловао. Код најтежих је смањио смртност и тешке компликације и тај лек је вредео – каже овај инфектолог, присећајући се да је цела прича која је пратила „тамифлу”, па и напрасно продужење рока трајања, код грађана изазивала неповерење.

Епидемиолог у пензији и велики познавалац вируса грипа др Радмило Петровић каже да су наши лекари правилно поступали што су лек прописивали опрезно. Др Петровић за „Политику” каже како је у јеку кампање за овај лек широм света, због једне такве изјаве добио телефонски позив произвођача, то јест заступника за Европу – поручили су му да пази шта говори о овом леку.

– Овај лек не треба давати без велике нужде, тек када се код пацијента докаже лабораторијски присуство вируса грипа и када пацијент има више од 65 година, са обољењима срца или плућа. Реч је о другој генерацији антивирусних лекова за грип. Било је извештаја о нежељеним дејствима у виду депресије, обољења бубрега, мучнина и главобоља. Зато треба добро извагати коме га дати. Млађи од 65 година и здраве особе не би требало да узимају антивирусне лекове против грипа – сматра др Петровић.

Због свињског грипа у Србији болнички је лечено укупно 6.021 особа. У болницама је умрло 137 особа, а од тог броја 10 су биле труднице.