Помирење у Обали Слоноваче

Театралним спаљивањем гомиле оружја, на радост окупљене масе у Баукеу и у присуству једног броја француских припадника мировних снага председник Обале Слоноваче, Лоран Гбагбо и премијер Ђулијауме Соро свечано су прогласили "да је рат завршен, а земља коначно уједињена".
Двојица љутих неистомишљеника и ривала, који су контролисали "своје територије после избијања грађанског рата (септембра 2002) и поделе ове мале афричке државе, а на жесток притисак са стране, пристали су још у марту да "сарађују" – тада је Соро од побуњеног вође благословом Гбагбоа проглашен за премијера, а демаркациона линија са војницима УН истовремена "пала’ – али први долазак председника у бивше утврђење побуњеника на северу, претежно насељено муслиманима, оцењен је као добар знак да "плави шлемови" могу полако да се пакују кући.

Бакља са прве ломаче идућих дана треба да пређе тачно уцртани пут кроз 19 региона, симболишући помирење и поновно уједињење ове 15-милионске земље. Као што је то било, за тренутак, прошле године када се национални фудбалски тим "Слон" после победе над репрезентацијом Судана квалификовао за Светски куп. Етничке, верске, социјалне, класне и друге поделе у "афричком чуду", за шта је важила Обала Слоноваче током седамдесетих и осамдесетих година, као да нису постојале. Земља је дисала истим плућима за једну заставу и химну.

Савет безбедности УН у новембру 2006. године усвојио је резолуцију (1721) на основу које је за премијера државе тада предлаган технократа Чарлс Бани, који је по оцени званичника са Ист Ривера био сасвим погодна личност да уз постојећег председника спроведе слободне и поштене изборе. Резолуција је остала, по Би-Би-Сију, мртво слово на папиру, јер председник Гбагбо није био расположен да са њим "дели" власт, а УН, у том тренутку, верује се, нису биле претерано заинтересоване да ствар истерају на чистац, иако се у земљи пуцало са обе стране демаркационе линије. Обрт ситуације настао је кад је председник одлучио да се "помири" са младим Сороом. Потом је формирана нова влада која је прогласила општу амнестију за све почињене злочине на обе стране.

У земљи француског службеног језика, где се међусобно комуницира као у Вавилонској кули на 60 различитих локалних дијалекта (20 одсто становника је исламске вере, 10 одсто хришћанске и римокатоличке, док се остали држе традиционалних религија), и где велики број грађана (говори се о милионима) још нема уредне личне карте, тешко је предвидети резултат предстојећих избора.

Лоран Куду Гбагбо (62) председник је државе од 2000. године и показао се као тврд орах који нема намеру да тек тако лако другоме препусти власт. Ђулијауме Кигбафори Соро (36), страствени припадник Патриотског покрета, у премијерској фотељи је од априла 2007 године.

Нагли загрљај ове двојице вечито подељена домаћа штампа овога пута јединствено тумачи да је међу њима "пао" неки тајни договор и да ће избори бити одржани већ почетком 2008. и проћи у том светлу. Председник има оно што је одувек желео: контролу над полицијом и војском – па то жели, нормално, и даље. Сороове амбиције су велике, али "на врату" има масу разочараних од којих је тражио "да положе оружје" и који без икаквих симпатија гледају на шефов "нови савез".

Стране дипломате у Абиџану, преносе агенције, типују на председника Гбагбоа који ће, коментаришу, са Сороом наместити изборе и победити.