Јавна предузећа под лупом

Подаци које износи Драган Атанасов, помоћник министра за спорт, најбоље указују на разлог због којег је недавно дошло до најновијих сукоба између два водећа спортска друштва, отварање питања улоге јавних предузећа у финансирању спорта и, с тим у вези, улоге политике и политичара:

– За спорт Србија на републичком нивоу издваја пет евра по становнику, а неупоредиво богатија Француска девет. Међутим код нас се у локалним заједницама за спорт издваја осам евра, а у Француској 144. И то није само новац из буџета локалних заједница, већ и од спонзора, чланарина, донација, учешћа родитеља.

Наша држава, привреда и грађани не могу да се мере са Французима по финансијској моћи, али ми тражимо од спортиста да побеђују „триколоре” где год их виде. Дешава се и то, пре свега на репрезентативном нивоу, а на клупском па и индивидуалном много ређе. Не може шут с рогатим...

Сем тога и тај мали спортски динар не дели се по правди, пре свега у локалним заједницама, односно општинама.

– На републичком нивоу који финансира спортске савезе све је другачије него на локалу. Ми имамо критеријуме, програме, комисије и новац се троши искључиво за остварење прихваћених програма спортских савеза. Чак су и хонорари за стручна лица ограничени на две просечне плате. На локалу обично се фаворизује један клуб и њему оде и до 90 одсто укупних средстава, иако често не учествује у највишем рангу такмичења. На локалу се не одлучује на основу критеријума већ дискреционог права моћника – објашњава Атанасов.

Та пракса већ ове године требало би да се напусти – по сили закона.

– Закон о спорту је увео обавезу да локалне самоуправе морају да у року од шест месеци ускладе своје стратегије о спорту са државном стратегијом, а управо завршавамо стратегију за период 2014-2018. На тај начин успоставиће се вертикала и оно што се дешава у републици мораће да се спусти до локалних заједница, а све то требало би у свакој од њих да контролише по један инспектор за спорт. Тренутно у Србији имамо само три инспектора на републичком нивоу – истиче Атанасов.

Већ одавно као лек за финансирање спорта помиње се приватизација, али наши клубови још нису кренули тим путем иако су Законом о спорту добили одрешене руке.

– Неки на приватизацију гледају као на чаробни штапић којим ће решити своје проблеме, други је се плаше и тврде да ће она омогућити страшне ствари и због таквих опречних ставова на доношење Закона о спорту чекали смо 15 година. Закон је донет, али нико није кренуо у приватизацију, а на новој иницијалној серији разговора о приватизацији у локалним самоуправама, током које смо разговарали са више од 3.000 људи схватили смо да приватизација у Србији и није тема. Наиме, нема шта да се приватизује, јер огромна већина клубова нема имовину већ само бренд локалног карактера. Питање је ко би био заинтересован и из ког разлога да приватизује, рецимо, стрељачки клуб из Ниша, иначе одличан клуб, али који нема имовину. Какав би он интерес могао да нађе – понавља питања Драган Атанасов која су се чула на овим разговорима.

Одавно се чује да се приватизација односи на Партизан и Црвену звезду.

– Да би се кренуло у приватизацију било је потребно утврдити шта који клуб поседује, да ли је реч о приватној, друштвеној и државној имовини. Министар Удовичић је успео да у кратком року обезбеди да сви клубови попуне евиденционе пријаве, сада их анализирамо, а министар Удовичић је обавио разговоре са својим колегама у многим земљама о моделима приватизације у спорту коју су они прошли. Анализирали смо све постојеће моделе да бисмо утврдили који је најпримењивији код нас и то ћемо преточити у Закон о изменама и допунама Закона о спорту, заједно са другим изменама, и надамо се да ће он бити међу првим системским законима, које је најавио мандатар нове владе, који ће се наћи пред новом Скупштином – објашњава Атанасов.

Недавно је отворено питање улоге јавних предузећа у финансирању спорта, тачније речено клубова, пре свега Црвене звезде и Партизана. Политичарима су упућене примедбе да утицајем на челнике јавних предузећа утичу на то кога ће финансирати и да тај процес зависи од личних, односно навијачких афинитета а не од резултата, а показало се и да политичари, као председници спортских савеза, не могу да обезбеде подршку јавних предузећа за свој спорт, за националну селекцију када се нађу у опозицији.

Александар Вучић је после избора најавио драстичан заокрет у односу јавних предузећа према спорту...

– Министарство правде је у својој стратегији у борби против корупције то препознало као проблем и обавезало нас да у року од годину дана предложимо правилник и критеријуме за финансирање спорта из средстава јавних предузећа. Он ће ускоро изаћи у јавност – каже Драган Атанасов.

Живко Баљкас