Javna preduzeća pod lupom

Podaci koje iznosi Dragan Atanasov, pomoćnik ministra za sport, najbolje ukazuju na razlog zbog kojeg je nedavno došlo do najnovijih sukoba između dva vodeća sportska društva, otvaranje pitanja uloge javnih preduzeća u finansiranju sporta i, s tim u vezi, uloge politike i političara:

– Za sport Srbija na republičkom nivou izdvaja pet evra po stanovniku, a neuporedivo bogatija Francuska devet. Međutim kod nas se u lokalnim zajednicama za sport izdvaja osam evra, a u Francuskoj 144. I to nije samo novac iz budžeta lokalnih zajednica, već i od sponzora, članarina, donacija, učešća roditelja.

Naša država, privreda i građani ne mogu da se mere sa Francuzima po finansijskoj moći, ali mi tražimo od sportista da pobeđuju „trikolore” gde god ih vide. Dešava se i to, pre svega na reprezentativnom nivou, a na klupskom pa i individualnom mnogo ređe. Ne može šut s rogatim...

Sem toga i taj mali sportski dinar ne deli se po pravdi, pre svega u lokalnim zajednicama, odnosno opštinama.

– Na republičkom nivou koji finansira sportske saveze sve je drugačije nego na lokalu. Mi imamo kriterijume, programe, komisije i novac se troši isključivo za ostvarenje prihvaćenih programa sportskih saveza. Čak su i honorari za stručna lica ograničeni na dve prosečne plate. Na lokalu obično se favorizuje jedan klub i njemu ode i do 90 odsto ukupnih sredstava, iako često ne učestvuje u najvišem rangu takmičenja. Na lokalu se ne odlučuje na osnovu kriterijuma već diskrecionog prava moćnika – objašnjava Atanasov.

Ta praksa već ove godine trebalo bi da se napusti – po sili zakona.

– Zakon o sportu je uveo obavezu da lokalne samouprave moraju da u roku od šest meseci usklade svoje strategije o sportu sa državnom strategijom, a upravo završavamo strategiju za period 2014-2018. Na taj način uspostaviće se vertikala i ono što se dešava u republici moraće da se spusti do lokalnih zajednica, a sve to trebalo bi u svakoj od njih da kontroliše po jedan inspektor za sport. Trenutno u Srbiji imamo samo tri inspektora na republičkom nivou – ističe Atanasov.

Već odavno kao lek za finansiranje sporta pominje se privatizacija, ali naši klubovi još nisu krenuli tim putem iako su Zakonom o sportu dobili odrešene ruke.

– Neki na privatizaciju gledaju kao na čarobni štapić kojim će rešiti svoje probleme, drugi je se plaše i tvrde da će ona omogućiti strašne stvari i zbog takvih oprečnih stavova na donošenje Zakona o sportu čekali smo 15 godina. Zakon je donet, ali niko nije krenuo u privatizaciju, a na novoj inicijalnoj seriji razgovora o privatizaciji u lokalnim samoupravama, tokom koje smo razgovarali sa više od 3.000 ljudi shvatili smo da privatizacija u Srbiji i nije tema. Naime, nema šta da se privatizuje, jer ogromna većina klubova nema imovinu već samo brend lokalnog karaktera. Pitanje je ko bi bio zainteresovan i iz kog razloga da privatizuje, recimo, streljački klub iz Niša, inače odličan klub, ali koji nema imovinu. Kakav bi on interes mogao da nađe – ponavlja pitanja Dragan Atanasov koja su se čula na ovim razgovorima.

Odavno se čuje da se privatizacija odnosi na Partizan i Crvenu zvezdu.

– Da bi se krenulo u privatizaciju bilo je potrebno utvrditi šta koji klub poseduje, da li je reč o privatnoj, društvenoj i državnoj imovini. Ministar Udovičić je uspeo da u kratkom roku obezbedi da svi klubovi popune evidencione prijave, sada ih analiziramo, a ministar Udovičić je obavio razgovore sa svojim kolegama u mnogim zemljama o modelima privatizacije u sportu koju su oni prošli. Analizirali smo sve postojeće modele da bismo utvrdili koji je najprimenjiviji kod nas i to ćemo pretočiti u Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sportu, zajedno sa drugim izmenama, i nadamo se da će on biti među prvim sistemskim zakonima, koje je najavio mandatar nove vlade, koji će se naći pred novom Skupštinom – objašnjava Atanasov.

Nedavno je otvoreno pitanje uloge javnih preduzeća u finansiranju sporta, tačnije rečeno klubova, pre svega Crvene zvezde i Partizana. Političarima su upućene primedbe da uticajem na čelnike javnih preduzeća utiču na to koga će finansirati i da taj proces zavisi od ličnih, odnosno navijačkih afiniteta a ne od rezultata, a pokazalo se i da političari, kao predsednici sportskih saveza, ne mogu da obezbede podršku javnih preduzeća za svoj sport, za nacionalnu selekciju kada se nađu u opoziciji.

Aleksandar Vučić je posle izbora najavio drastičan zaokret u odnosu javnih preduzeća prema sportu...

– Ministarstvo pravde je u svojoj strategiji u borbi protiv korupcije to prepoznalo kao problem i obavezalo nas da u roku od godinu dana predložimo pravilnik i kriterijume za finansiranje sporta iz sredstava javnih preduzeća. On će uskoro izaći u javnost – kaže Dragan Atanasov.

Živko Baljkas