Од врха Сахат куле до дна Римског бунара

Отварањем Сахат куле пре три дана и Римског бунара прошлог месеца, Београдска тврђава улази у нову туристичку сезону са две атракције којима би требало да привуче и више од два милиона гостију, колико годишње обиђе највећи споменички комплекс у престоници.

Ова два здања у Горњем граду тврђаве, саграђена у 18. веку, била су затворена седам година због оштећења. Санацију је обавило предузеће „Београдска тврђава”, у чијој је надлежности 56 хектара овог комплекса.

Адути у туристичкој понуди су и кула Небојша из 15. века, која је обновљена и претворена у музеј пре три године, захваљујући грчкој донацији од 1,4 милиона евра, као и Велики барутни магацин, који ће убудуће бити доступан посетиоцима сваког дана.

– У њему је оригинални Јонин саркофаг, а његова реплика постављена у Кнез Михаиловој улици моћи ће да се види до јуна. У Великом барутном магацину налазе се и други римски камени споменици са бројних археолошких налазишта – каже Никола Ковачевић, в. д. директора тог предузећа.

Много пута најављивани сложени рестаураторско-конзерваторски радови на здањима која су археолошки истражена, попут Југоисточног бедема са Сахат, Барокном и Јужном капијом, одлагани су због недостатка новца.

Из истог разлога изостало је и сређивање Зиндан, Јужне и капије Карла Шестог, као и Бастиона три, па прети опасност да се уруше ове грађевине, чији се делови одавно круне. Финансијска инјекција потребна је и за бројна археолошка истраживања, започета још између два светска рата.

Тренутно је ризница двомиленијумске прошлости града откривена на око осам од укупно 62 хектара, што је свега 13 процената. Истраживања су интензивирана откад се предузеће „Београдска тврђава” стара о комплексу, а у претходној деценији обновили су Мали степенишни силаз, Бастион савске падине, Мрачну, Краљ, Сава и Карађорђеву капију, Велики равелин...

На тај начин је повећана и безбедност шетача. О реду брине 48 ненаоружаних чувара, подељених у три смене. Овлашћени су да опомену суграђане који се недолично понашају или пењу на бедеме, али, не и да било шта забрањују. У контроли комплекса помажу им комунални полицајци, МУП Старог града и полицијска коњица. Инциденти се ипак дешавају, посебно лети.

Последњих година било је падова са високих бедема, на које су се пели деца и тинејџери упркос таблама упозорења. Најјезивији догађај збио се у лето 2007, када је младић упао у кавез са тибетанским медведима који су га растргли. Тада је постављена ограда изнад тог дела врта, а „Бирфест” је следеће године из Доњег града измештен на пољану код Ушћа.

За већу безбедност гостију тврђаве неопходни су видео-надзор, рестаурација свих њених делова и увођење кућног реда за кориснике комплекса. Држава је кандидовала Београдску тврђаву за упис на листу светске природне и културне баштине Унеска, а ако би се нашла у том елитном друштву, била би заштићена и од евентуалних напада агресивне транзиционе градње.

Део стручне јавности верује да би тада и крајолик стриктно морао да се равна према визурама зидина, што би могло да осујети градњу хиљада стамбено-пословних квадрата планираних испод зоолошког врта, на месту некадашње „Бекове” фабрике, као и спирални објекат предвиђен да повеже савско пристаниште и калемегдански парк.

Зашто Бео зоо врт није проширен

Највећи појединачни корисник Београдске тврђаве је зоолошки врт који заузима шест хектара, постоји већ 78 година и привлачи армију посетилаца. Пре четири године када је Врт добре наде постао градско јавно предузеће најављено је да ће бити проширен на седам хектара у Доњем граду, између Видин капије и Капије Карла Шестог.

Тој идеји тадашње градске власти успротивио се део стручне јавности, а најгласнији међу њима били су Александра Бановић, архитекта и аутор важећег планског документа „Београдска тврђава – Калемегдан” из 1965. године и др Марко Поповић, научни саветник Археолошког института и један од најбољих познавалаца тврђаве.

Бановићка је тврдила да план предвиђа измештање врта као и да се пре пола века разматрало његово пресељење у Баба-Велкину шуму, некадашњи Титов гај. Осим на садашњој локацији, Генерални план Београда дозвољава врт и у Великом блату и Јелезовцу.

Померање граница врта, сматра др Поповић, затворило би пешачку комуникацију која спаја Дунавски и Савски део вароши, а која је после 60 година, успостављена 2009. обновом Сава капије.

Као аргумент више против дограђивања врта Поповић истиче да тај део тврђаве није истражен али и да Капија Карла Шестог, дело Балтазара Нојмана, једног од најпознатијих архитеката немачког барока, не може да се нађе у оквиру калемегданског животињског царства. Радна група која је требало да да последњу реч о тој идеји никада се званично није огласила, а план о проширењу врта пао је у заборав.

Културно добро од изузетног значаја

Београдска тврђава заједно са Калемегданским парком проглашена је културним добром од изузетног значаја 1979. Тврђаву чини Горњи и Доњи град, а парк испред њених бедема Мали и Велики Калемегдан, које раздваја некадашњи Цариградски друм – данас пешачка стаза поред павиљона Цвијета Зузорић.

Ризница

19 спомен биста знаменитих Срба – Јована Скерлића, Милоша Црњанског, Јована Дучића, Ђуре Даничића, Стевана Мокрањца...
18 регистрованих археолошких налазишта – потковичасте куле, остатака Митрополитског двора, Римског каструма, зграда главне страже из 18. века, пристанишна капија из 15. века...
6 споменика и спомен обележја – Победник, Споменик захвалности Француској, деспоту Стефану Лазаревићу…
4 угоститељска објекта
4 спортска терена
3 скулптуре – „Геније смрти”, „Уморни борац” и „Партизан са децом”
2 фонтане – „Буђење” и „Рибар”
2 чесме – Јапанска и Мехмед-паше Соколовића
2 цркве – Ружица и Света Петка
2 галерије – Природњачког музеја и унутрашње Стамбол капије
2 музеја – Војни и кула Небојша
Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић”
Зграда градског Завода за заштиту споменика културе
Планетаријум астрономског друштва „Руђер Бошковић”
Забавни парк
Зоолошки врт
Народна опсерваторија
Музички павиљон
Научноистраживачки центар за тврђаву Археолошког института САНУ
Костурница бранилаца Београда изгинулих у одбрани престонице 1914–1915.
Гробница народних хероја у којој су сахрањени Моша Пијаде, Иван Милутиновић, Ђура Ђаковић и Иво Лола Рибар

Најризичније тачке

• Југоисточни бедем код Сахат куле, висок око 13 метара
• Североисточни бедем код куле у којој се налази Опсерваторија, 14 метара висине и дужине око 100 метара
• Велики равелин изнад тениских игралишта, десетак метара висок
• Бедеми изнад Звездиних и Партизанових спортских терена, високи више од десет метара

„Дани Београда”, концерти Заз, Ејми Вајнхаус

Међу најзначајнијим манифестацијама које се одржавају на тврђави су „Дани Београда”, „Ноћ музеја”, „Дунав фест”, „Дани европске баштине”. „Бирфест” је 2008. пресељен на Ушће, а Доњи град је постао престижна концертна позорница, на којој ће овог лета гостовати „Ајрон Мејдн” и Били Ајдол.

2002 – 2014.*

250 концерата
130 изложби у галеријским просторима
80 бесплатних обилазака археолошких налазишта
42 радионице старих заната
30 позоришних представа
 4 међународна фестивала

*период од кад постоји ЈП „Београдска тврђава”