Борба за краће радно време

Финансијска криза и нове технологије обезбедили су послодавцима широм света изговор да упошљавају своје запослене и далеко изван радног времена за које их плаћају.

Слање порука на мобилни телефон пре посла или у поноћ кад се буди бизнис на другом крају света, обраћање писмима на приватни и-мејл, бомбардовање најновијим подацима везаним за пословање, само су неке од техника које увелико упражњавају многи шефови, објашњавајући ово насртање изван радног времена потребом да фирма буде конкурентнија и ефикаснија.

Стрепећи од губитка радног места, пропуштене шансе за напредовање или пада рејтинга код газде, многи запослени пристају на ову комуникацију, продужавајући радни дан и скраћујући себи шансу да проживе још нешто осим рада, реда и дисциплине у колективу.

„Продуктивност запослених широм света наставила је у 2013. години да опада, иако споријим темпом него у претходним годинама кризе”, наводи недавни извештај Конференс Борда, међународне организације са седиштем у САД која се бави анализом услова за побољшање производње.

„Раније смо слали децу да раде у рудницима. Отпуштали смо жене чим затрудне и очекивали од запослених да раде 12 сати шест дана у недељи. Више од 200 година повезивали смо боље услове рада и краће радно време као знак друштвеног прогреса. Четрдесеточасовна радна недеља је данас анахрона и назадна”, истиче Ен Кут, шеф одељења за социјалну политику Нове економске фондације из Лондона у ауторском тексту у „Њујорк тајмсу”.

Како повећати продуктивност запослених, велика је мора Европе која од избијања кризе постојано бележи анемични привредни раст, поготово у односу на друге регионе света.

„Грци су лењи”, грмео је током вишегодишње кризе богатији део Европе, након закључка Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) да Грци проводе највећи број радних сати годишње на послу (2.000), али постижу 70 одсто мању продуктивност од Немаца који раде 1.400 сати у 12 месеци.

ОЕЦД је недавно утврдио да постоји веза између краћег радног времена и веће продуктивности.
Управа шведског града Гетеборга одлучила је прошле седмице да ту везу провери и у пракси. Експеримента ради, службеници Гетеборга подељени су у две групе.

„Заморчићи” у управи Гетеборга радиће надаље шест радних сати дневно, док ће „контролна група” наставити са уобичајеним седмочасовним радним временом за исту плату. Циљ опита је да се утврди да ли ће радећи краће, запослени бити стимулисани да више приону на посао, ређе иду на боловања и уопште „ментално и физички се осећају боље”, преноси лондонски „Гардијан”.

„Радна снага је стабилнија када ради краће”, процењује Ен Кут, наводећи сличан експеримент који је спроведен у америчкој држави Јута, где су запослени у јавном сектору живнули након што им је одобрен тродневни одмор за викенд.

Француски синдикати – који су још 1999. године издејствовали јединствену радну недељу од 35 сати – отишли су прошле седмице корак даље у бици за опуштеније и марљивије раднике.

По новом француском закону, запослени ће након истека радног времена у 18 часова, бити у законској обавези да се не одазивају на телефонске позиве својих шефова. Истовремено, трудбеницима је забрањено да након радног времена наставе да на компјутерима зуре у било шта што има везе са послом.

Француске компаније биће надаље у обавези да осигурају да запослени ван радног времена не буду под притиском да се лате „домаћег задатка”. Поступање „у духу закона и Француске”, биће под строгим надзором, најавиле су тамошње уније синдиката.

Синдикална борба за квалитетнији живот запослених, традицију дугих годишњих одмора, времена за фамилију, рекреацију и друге друштвене уживанције, тесно повезане са „француским стилом живота”, имају изгледа подршку и новог премијера Мануела Валса.

„Сувише патњи и мало наде, таква је ситуација данас у Француској. Најважнија ствар је да Французима обновимо веру у будућност, без уништавања нашег друштвеног модела. То Французи никада неће прихватити”, поручио је Валс, у говору пред парламентом прошле седмице.