Врзино коло крагујевачке политике

Крагујевац – Већ на следећој седници крагујевачке скупштине, 25. априла, могло би доћи до одласка с власти „техничког” лидера Уједињених региона Србије, градоначелника Верољуба Стевановића, коме се дају све мање шансе да ће извидати ране после тешког изборног пораза своје странке која није прешла цензус. До тог датума није остало много, а буџет града, о чему је „Политика” више пута писала, налази се пред колапсом, па се све наде полажу у нови кредит, краткорочну позајмицу од 260 милиона динара. Тим новцем је Стевановић намеравао да закрпи „рупе” које све више зјапе, како у администрацији тако и у градским јавним и комуналним предузећима. Уколико тог кредита не буде, Стевановић тешко да ће опстати.

ДСС чека на бившу странку Г 17 плус, она на ЛДП, а ЛДП на СПО или ДС, која, опет, чека на ДСС. Можда је и обрнуто, свеједно је, тек тако изгледа врзино коло актуелне политичке ситуације у граду.

Према сазнањима „Политике”, Стевановића би сада да сруше све партије, с тим да ниједна не жели да буде прва која ће повући ногу и приклонити се ставу СНС-а, који већ дуже од годину дана врши притисак да се локална власт промени. Свакој партији је лакше да каже: ми смо се само прикључили иницијативи других, онда када је све било решено.

У овом тренутку у Крагујевцу постоји више интересантних политичких детаља. Прво, за смену Стевановића би могли да гласају и неки одборници угашеног Г 17 плус, иако су у локални парламент ушли са јединствене листе УРС-а, заједно са колегама из Заједно за Шумадију (ЗЗШ). Неки су већ приступили одборничкој групи напредњака, а у најави су и нова „прелетања”. Истовремено, „чисти” Стевановићеви одборници, из ЗЗШ-а, у великој су дилеми шта да раде. Локалне финансије одавно „кашљуцају”, па поједини размишљају да би за град било боље да се вођа сам повуче.

Нашавши се у обручу за који је, делом, сам крив, Стевановић је крајем прошле седмице организовао својеврсни ритуал на којем је од својих одборника тражио да му се закуну на верност: десном руком на Библији, левом на срцу, да га се неће одрећи. Међутим, изгледа да су „петлови” у Крагујевцу већ „закукурикали” трипут, пошто су неки одборници ЗЗШ-а одбили да пристану на „иницијацију” коју им је предложио њихов, до јуче неприкосновени лидер.

Спретан у околностима када треба брзо реаговати, Стевановић ових дана покушава да анимира ДС, партију која је донедавно заједно са СНС-ом радила на рушењу локалне власти.

Ситуације се променила уочи ванредних парламентарних избора, када су лидери напредњака и демократа, Александар Вучић и Драган Ђилас, заратили. Локални одбор ДС-а почео је да „води разговоре” са Стевановићем, али опрезно, не желећи да дође у ситуацију да донесе погрешну одлуку и приклони се свом дојучерашњем противнику, у тренутку када је овај већ на „издисају”. Али, због сукоба Ђиласа и Вучића, овдашњем ДС-у не мили се ни сарадња са напредњацима, тако да су, што се ове партије тиче, сада „пата карта”.

Мада су и одборници неких других партија, осим УРС-ових, прешли у редове напредњака, попут једног из ДСС-а, једини поуздани партнер СНС-а у овом тренутку јесу социјалисти. Још крајем прошле године ГО СПС-а је решио да се сврста уз напредњаке и подржи промену власти, у којој је та партија, управо на позив Стевановића, годинама учествовала.

У крагујевачкој скупштини има 87 одборника. За промену власти потребно је обезбедити 44 гласа, до којих се, у околностима када су власници мандата представници грађана, а не партије, може доћи на разноразне начине. Без ДС-а, ЛДП-а и СПО-а, СНС са социјалистима и одборницима „прелетачима” сада има око тридесатак гласова у скупштини, али је од те политичко-математичке комбинаторике важније оно што се дешава на пољу економије, односно финансија.

Сви актери узавреле политичке сцене у граду слажу се у једном: када нестане пара, идеологије и страначки програми губе смисао, уступајући место личним интересима, а сви дојучерашњи договори и заклетве падају у воду.