Грађанско васпитање мора на поправни

Иако је настава Грађанског васпитања добила високе оцене и ђака и наставника у основним и средњим школама, овај обавезни изборни предмет ипак ће морати да претрпи одређене промене, посебно у средњој школи. Према обимном извештају који је на захтев просветних власти урадио Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања, најлошију оцену овај предмет је добио у шестом, па седмом разреду основне, као и у другом и трећем средње школе. Утврђено је да учитељима и наставницима недостају средства, материјали, литература и обука како би рад са децом био занимљивији, неке теме је потребно пребацити у старије разреде, али и увести нове које одговарају духу 21. века.

У истраживању које је спроведено у петнаестак градова, а чији су резултати недавно објављени, учествовало је 539 учитеља и 94 наставника у основним школама, као и 62 наставника у средњим школама. Своје оцене „грађанског васпитања” дало је и 209 основаца и 120 средњошколца.

Занимљив резултат је добијен на питање како су се наставници определили да предају овај предмет: за 42 одсто њих ова настава је била наметнута обавеза; за 30 одсто наставника Грађанско васпитање је био лични избор, док је за 21,5 одсто био резултат договора са колегама. На питање да ли би наставили да предају овај предмет, 28 одсто је признало да би препустили часове колегама јер су немотивисани, преоптерећени, а фали им и обука.

Стручњаци Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања, анализирали су наставу из овог предмета по разредима, а наставници су у бројним темама бити подељени. Примера ради, нешто више од половине наставника сматра да су захтеви који се постављају пред ученике од првог до четвртог разреда примерени, а остали сматрају да нису примерени. То практично значи да сваки други учитељ има проблеме да оствари захтеве програма.

Учитељима и наставницима понуђена је и могућност да практично предлажу шта би то променили, па су, на пример, за четврти разред рекли да је потребно да се осмисли сајт или отвори фејсбук-страница за Грађанско васпитање, која би служила за комуникацију, коментарисање тема, решавање проблема и подстицање ученика на размену мишљења.

Наставници у петом разреду сматрају да би било добро да се уведу нове теме из области ненасилног понашања и сексуалног васпитања, као и да за одређене активности треба изаћи ван учионице.

У осмом разреду највишу оцену је добила тема „медији у савременом друштву”, у трећем разреду развијање еколошке свести, у првом разреду подстицање групног рада, договарања и сарадње.Највише примедаба наставници су имали на програм шестог и седмог разреда.

И док сваки трећи наставник у старијим разредима основне школе има проблема са разумевањем циљева и остваривањем захтева програма, већина ученика је задовољна предметом, темама, кажу да су им садржаји интересантни и нису тешки. Они предлажу да се уведу и нове теме, а готово 15 одсто њих је за то да се уведе бројчано оцењивање као и у другим предметима.

У средњој школи, нису задовољни ни ученици, нити наставници, а сваки други наставник признаје да има проблеме у остваривању захтева програма. Они сматрају да у другом и трећем разреду средње школе неки садржаји нису довољно занимљиви ученицима, иако јесу важни и примерени узрасту, али не подстичу креативност и иницијативу ученика. За наставнике су поједине теме сувопарне, ради се са много докумената и декларација, инсистира на детаљима…

Више од половине наставника из средњих школа слаже се да би било добро да се уведе бројчано оцењивање, док свега 19,4 одсто испитаника сматра да је добар постојећи начин оцењивања.