Учење на грешкама

Милан Ивановић, председник Српског националног већа северног Косова, каже да је сасвим сигуран да ће овога пута званични Београд наступити јединствено, односно да неће нико од представника власти позвати Србе да дају легитимитет независном Косову. Уосталом, наглашава он, "албански лобиста Јоаким Рикер има намеру да увуче Србе у нешто што се зове стварање нове албанске државе".
– Срби су већ дали легитимитет албанској скупштини и то у два мандата. Овога пута, таква грешка не сме да се понови – каже Милан Ивановић, истичући да је више него сигуран да ће и овога пута бити "плаћеника који раде за новац и који ће поново приступити Албанцима на штету српског живља, као што су то радили свих ових година".

Оливер Ивановић, лидер Српске листе за КиМ, подржава опцију коју је заступао од 2001. године. Он је изричит да Срби, "без обзира на одлуку Београда, овога пута треба да учествују у изборима на Космету, а бојкот не долази у обзир".

– Научили смо лекцију из 2004. године. Нашим бојкотом нисмо угрозили легитимитет косметских институција. Наш преговарачки тим није био јачи него слабији, управо због сталног притиска међународне заједнице, а и Русије, да се Срби укључе у институционални косметски систем. Због свега тога слабила је наша позиција. Једино што смо успели за ово време, откако нисмо у парламенту, јесте да скренемо пажњу јавности на наш проблем, а све то је трајало само 15 дана. Након тога више није било никаквих ефеката, али смо успели да себе искључимо из доношења одлука и закључака у косметском парламенту, а што је све ишло на штету Срба – каже Оливер Ивановић, наглашавајући да Срби више неће понављати грешке без обзира како Београд буде реаговао.

Исти став заступа и Ранђел Нојкић, председник покрајинског одбора СПО-а, иначе и један од посланика у првом и другом српском коалиционом савезу. Он је чак сигуран да ће овога пута излазност Албанаца бити много мања, што побољшава српску позицију, и убеђен је да Срби овог пута могу добити око 30 посланичких места. То би значило да би могли да буду чак и друга по јачини политичка групација у косметској скупштини.

На констатацију да то ипак не би решило питање мајоризације, јер је јединство и компактност албанских политичких лидера годинама очигледна, Нојкић одговара да Срби морају и треба да учествују у парламенту, "а потом да траже механизме заштите". А на примедбу да српски посланици ништа нису могли да учине ни 2001. године и касније, у време када су били трећа политичка групација у Скупштини Косова, Нојкић каже да је разлог за то чињеница да је од 22 посланика само њих петоро активно учествовало у раду парламента.

Горан Богдановић, посланик ДС-а на Српској листи, који је претходно био и министар пољопривреде у косметској влади, каже да Срби на Космету не би требало ни о чему да одлучују без консултација са званичним Београдом, односно државним преговарачким тимом. Он, додуше, јесте за излазак на изборе ако се постигне јединство, али истиче да "у овој ситуацији, пред доношење решења о статусу, морамо бити врло обазриви и без Београда никакве одлуке не треба да доносимо".

Лидер СПОТ-а Момчило Трајковић, међутим, за опцију је да на изборе треба изаћи уколико се "испуне сви услови". Он сматра, наиме, да треба да се реши питање децентрализације, повратка, приватизације, судбина киднапованих и несталих. Иако су то проблеми који нису решени ни за осам година, Трајковић каже да би нека питања могла за четири месеца до избора да се реше, а за нека би требало да се отвори процес.

Велимир Бојовић, председник СО Лепосавић, један је од пет председника српских општина које су освојиле већину на претходним локалним изборима. Он каже да се за сада још не размишља и изласку на косметске изборе, али да ће Срби разматрати питање учествовања на српским изборима који треба да буду расписани до краја године (према закључку са последње седнице Заједнице српских општина и насеља на Космету).

Б. Радомировић

-----------------------------------------------------------

Рикер обуставио враћање непокретности на Космету

Морамо да размотримо и могућност судске тужбе против шефа Унмика, каже Душан Пророковић

Шеф Унмика Јоахим Рикер донео је одлуку којом се привремено ставља ван снаге примена одлука косовске Комисије за стамбени смештај и повраћај имовине које још нису спроведене. Унмик је 16. октобра прошле године донео Одлуку о решавању захтева у вези са приватном непокретном имовином, укључујући пољопривредно земљиште и пословне објекте.

Рикер је у одлуци навео да ју је донео узевши у обзир то што у спровођењу одлука Комисије за стамбени смештај и повраћај имовине нема заједничког ангажовања и једногласности свих заинтересованих страна, укључујући владу Косова и међународну заједницу.

Државни секретар у Министарству за Косово и Метохију Душан Пророковић оценио је ову одлуку шефа Унмика као "једну од најскандалознијих које је међународна управа у покрајини донела у последњих седам година". "Овом одлуком, прво, нарушава се право на приватну својину које је неповредиво свуда у свету. Друго, награђују се узурпатори којима сада, ни судским путем, нити на било који други начин, на Косову и Метохији неће моћи да се одузме оно што су нелегално узели", изјавио је Пророковић.

Према његовим речима, због одлуке шефа Унмика Срби који су остали без своје имовине неће моћи да се врате на свој посед, чиме се практично легализује етничко чишћење почињено 1999. године и у марту 2004. године. "На ово се сигурно мора реаговати и политички и дипломатски, али се мора и размотрити могућност судске тужбе против Јоахима Рикера због грубог нарушавања међународних принципа и норми, и у таквом случају никакав имунитет, нити дипломатски, нити службени, не може га заштити", оценио је Пророковић.