Амерички профит на косовском аутопуту

Некадашњи амбасадор САД на Косову Кристофер Дел добио је запослење у америчкој грађевинској фирми „Бечел” за чије је уносне послове интензивно лобирао у току свог мандата у Приштини, од 2009. до 2012. Оваква информација не би изазвала посебну пажњу јавности, поготово када се има у виду да Стејт департмент не забрањује бившим дипломатама да се баве лобирањем у земљама у којима су некада службовали, да није реч о ионако контроверзном пројекту изградње аутопута који би требало да споји северну Албанију и Косово.

Одабир извођача за изградњу Патриотског аутопута, како се назива у косовским медијима, привукао је пажњу и тадашњег специјалног представника ЕУ на Косову Питера Фејта који је према целој иницијативи од почетка био у најмању руку сумњичав. „Гардијан” подсећа да је првобитна понуда за прављење деонице аутопута са косовске стране за кратко време „скочила” са првобитно планираних 400 милиона евра на 820 милиона за око 77 километара аутопута. Поређења ради, цео буџет косовске владе је 2012. износио око милијарду и по евра.

У тренутку када је посао договорен европски дипломата је критиковао америчког колегу због наводних притисака на приштинске власти. Фејт је оптужио Дела за прикривање информација из уговора са компанијом „Бечел” и лобирање код косовских власти за нешто што сматра лошим пословним аранжманом за Косово.

Одмах по именовању на амбасадорски положај у Приштини 2009. Дел је постао једна од кључних фигура која је обликовала тамошњи политички живот. Друга моћна личност био је управо Фејт који је на Косово стигао годину дана раније. Двојица дипломата су неколико година били на истој страни, користећи свој утицај да помогну косовску кампању за међународно признање након проглашења независности.

Када се појавила прича да ће извођач радова на изградњи Патриотског аутопута бити амерички „Бечел”, Фејт се успротивио Деловом лобирању тврдећи да ће такав посао угрозити косовске финансије.

„Гардијанов” новинар Пол Луис, који је и пре неколико година писао о могућој повезаности косовског премијера Хашима Тачија са криминалним структурама, сада тврди да је сукоб на релацији Фејт–Дел избио због неслагања око намене за трошење новца из косовског буџета.

Представник ЕУ је наводно тражио да види уговор Приштине и „Бечела”, јер је веровао да је то део његових надлежности, али је америчка амбасада такав захтев одбила и довела га пред свршен чин тек кад је уговор био потписан, пише „Гардијан”. Забринутост због таквог аранжмана исказали су Међународни монетарни фонд, Светска банка, друге европске дипломате у Приштини, али и правни саветник косовске владе.

Упркос свему, уговор је потписан 2010, а лондонски дневник указује да је у церемонији учествовао и тадашњи министар саобраћаја Фатмир Љимај, који је такође био један од разлога неслагања Дела и Фејта. Наводно је амерички амбасадор желео да обезбеди Љимају ангажман у Њујорку или Вашингтону након што је оптужен за корупцију. Од такве идеје на крају није било ништа, а Фејт тврди да је америчком колеги рекао да би такав потез био „лоша идеја”.

Дел је амбасадорски положај у Приштини напустио две године након склапања уговора за Патриотски аутопут. „Бечел” му је, по сопственом признању, понудио сарадњу још за време косовског мандата, али је Дел о понуди наводно одмах обавестио Стејт департмент и изузео се од свих питања која се односе на компанију. Тиму „Бечела” придружио се крајем прошле године на позицији менаџера за Мозамбик.

„Једна од улога амбасадора САД јесте да промовишу америчке пословне интересе. Крис је 30 година радио као јавни службеник и било каква сугестија да се понашао непримерено или неодговорно на том положају је истовремено нефер и увредљива”, саопштили су поводом целе приче из „Бечела”.

Ово није први пут да се подиже бура око уносних пословних ангажмана америчких политичара на Косову. Највише је својевремено одјекнула информација да бивша америчка државна секретарка Мадлен Олбрајт, која је имала кључну улогу у лобирању за косовску независност, планира да уложи на Косово у сфери телекомуникација. У том светлу су помињани генерал Весли Кларк и некадашњи специјални изасланик САД за Балкан Џејм Пердју.

У изјави за „Њујорк тајмс” професор права са Харварда Лоренс Лесиг каже да америчко тражење пословног интереса на Косову представља ризик за престиж који САД тамо уживају и могу само да замагле хуманитарну природу интервенције 1999. чији је циљ било окончање српских злочина над Косоварима.