Повучен лош мед из продаје

Републичка ветеринарска инспекција је са нашег тржишта повукла све количине меда произвођача „Ириком” из Београда, ливадски мед фирме „Аза” д.о.о. из Лединаца, багремов и липов мед произвођача „Honey” из Вучка, Биомедов ливадски мед, као и мед Пчеларског друштва – газдинства „Мијачковић“, јер је контролом утврђено да ови производи не одговарају предвиђеном квалитету и безбедности, саопштило је јуче Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде.

Контрола је иначе обављена током марта у сарадњи са Савезом пчеларских организација Србије, а на провери се нашло 182 узорка меда домаћих произвођача из већих и мањих трговина, као и са пијаца. Циљ ове акције, како саопштавају из ресорног министарства, јесте откривање фалсификованог меда на тржишту, а контрола је организована после сазнања Савеза пчеларских организација Србије да се на тржишту појавила већа количина меда чија је малопродајна цена нижа од откупне (што је наравно указивало на то да је реч о фалсификатима и меду неодговарајућег квалитета).

Како „Политика” незванично сазнаје компанија „Ириком” је још 2011. по налогу инспекције, која је на терену утврдила бројне неправилности, затворена, али је мед овог произвођача и даље остао у продаји. У време када је инспекција донела налог за затварање ове фирме, међу пчеларима се касније говорило да је власник продао велике количине овог меда неком другом, али остаје нејасно како је овај производ под истим именом могао и даље да се продаје у трговинама када се сумњало у његов квалитет.

„Политика” је покушала да сазна да ли је компанија у међувремену добила решење инспекције да, после отклањања неправилности, настави са производњом меда, али до закључења овог броја ту информацију нисмо успели да добијемо.

Шта је спорно у узорцима меда који је склоњен са тржишта и на шта би потрошачи требало да обрате пажњу? На имена ових произвођача би свакако требало да у наредном периоду обрате пажњу, а у трговинама би требало да добију информације о којим серијама, шаржама меда који је повучен је реч и како да купе безбедан производ. 

Како је наведено у саопштењу Министарства пољопривреде резултати анализа су показали да је код 10 одсто узорака меда који је повучен разлог био несвојствен изглед, боја и мирис производа. Код чак 55 процената контролисаних узорака пронађена је већа количина ХМФ (хидроксиметилфурфурола) од прописане границе од 40 милиграма по килограму меда. ХМФ је, иначе, природни састојак меда, али га у природном производу има врло мало, максимално до пет милиграма по килограму када се мед изврца из кошница. Са већом концентрацијом постоји могућност да је мед прегреван или се ради о фалсификату меда за који је коришћен шећер или кукурузни сируп, где се током технолошког процеса излажу високој температури па се тако добију и енормно високе вредности ХМФ-а.

Код 7,2 одсто узорака је пронађена повећана концентрација шећера, што значи да је реч о фалсификатима, а код 3,6 одсто су пронађени остаци пестицида.

– Савез пчеларских организација Србије годинама уназад предузима низ акција на спречавању дистрибуције неисправног и фалсификованог меда на тржишту Србије, који угрожавају и потрошаче меда и савесне пчеларе. Зато смо у више наврата покушавали и успевали да анимирамо ветеринарску инспекцију да се озбиљније и чешће бави овим великим проблемом. Почетком марта нам је министар пољопривреде проф. др Драган Гламочић изашао у сусрет, и наредио нову ванредну контролу квалитета меда у промету, која је довела до одличних резултата, на чему захваљујемо и њему и Управи за ветерину, каже за „Политику” Родољуб Живадиновић, председник СПОС-а.

Према његовим речима, велика је штета да Србија огромне количине правог меда извози без проблема, прошле године чак 3.371 тону, а да део српског тржишта, ма колики он био, заузима неисправан или фалсификован мед.

-----------------------------------------------------------------------------------------

Просечан пчелињак – 49 кошница

У 2013. години из Србије је извезена 3.371 тона меда, у бруто вредности од 15 милиона долара, што је 536 одсто више од извоза свињског меса, и 74 одсто више од извоза јунећег меса из Србије.

Овако велики извоз меда је још једном потврдио значај пчеларства у Србији, а СПОС најбоље зна да је ово тек почетак и да можемо да урадимо много више, што сами, што уз адекватну системску помоћ државе (субвенције, кредити, повраћај дела средстава за опрему, сузбијање фалсификата меда на тржишту, увођење прописа ЕУ...). Јер, 2007. године у СПОС-у је просечан пчелињак бројао 29 кошница, док је 2013. година завршена са просечним пчелињаком од 49 кошница, што је пораст од чак 69 одсто, објашњава Родољуб Живадиновић.