Град преузео Хиподром

Београдски хиподром коначно је, после дугогодишње небриге и небројаних судских спорова, припао граду Београду. Да би преузела газдовање над овим предузећем, Скупштина града исплатила је око 67 милиона динара и тако измирила сва неспорна дуговања према повериоцима. За новог в.д. директора београдског Хиподрома изабран је правник Радован Дедијер, члан председништва Удружења за касачки спорт Србије.

Одлуком Трговинског суда недавно је званично прекинут стечај у овом предузећу, уведен јуна 2006. године, и тако отклоњена свака могућност да овај комлекс буде приватизован. Како се могло чути, Градска управа сада намерава да Хиподром трансформише у јавно предузеће. Надлежни очекују подршку Владе Србије чија сагласност је потребна да би ова друштвена фирма била преведена у јавно предузеће и надају се да ће ова процедура бити завршена за неколико месеци.

Ђорђе Бобић, градски архитекта, рекао је да се преласком Хиподрома у надлежност београдске управе отварају нове могућности за развој коњичког спорта, а Београд добија још једну нову туристичку атракцију. Током деценија, тачније од 1914. године када је на овој локацији изграђен објекат за организацију коњичких трка, Београдски хиподром променио је много титулара. Био је државна установа, потом у надлежности општине Чукарица, а у појединим периодима бригу о њему водили су Коњички савез Србије и СИЗ физичке културе ( данашњи Градски центар за физичку културу). 

– Град Београд никада није био у формално-правној вези са Београдским хиподромом, ни као оснивач, ни као власник нити се на било који начин мешао у пословање овог предузећа. Први пут у историји преузимамо бригу о Хиподрому јер је нормално да једна метропола располаже оваквим простором – рекао је Бобић.     

Систематско уништавање имовине довело је Београдски хиподром, практично, до потпуне пропасти јер се у овај спортски комплекс готово 20 година није озбиљније улагало. Како је рекао Радован Дедијер, нови в.д. директора, са неким од закупаца простора воде се судски спорови због неплаћања кирије, не постоји евиденција колико коња је удомљено у шталама, а обе стазе – галопска и касачка су у прилично лошем стању због чега поједини учесници трка избегавају да се такмиче у Београду. Потребна су, такође, и велика улагања за уређење ограде око хиподрома, зеленила, "краљевске" трибине изграђене 1921. године… Све ово довело је и до пада интересовања Београђана за коњички спорт. 

– Недељом, када је тркачки дан, хиподром посети свега око 500 људи. То је изузетно мало ако се зна да је пре десетак година умело да буде и 5.000 посетилаца– рекао је Дедијер.

Андреја Младеновић, члан градског већа истакао је да сада предстоји велики посао и да ће се град својим новим предузећем изистински бавити. Он је рекао да за следећу тркачку сезону постоје много озбиљнији планови у сарадњи са Коњичким савезом Србије. Процена вредности предузећа и студија о темпу улагања још није урађена, али се очекује да ће овај документ бити донет у септембру.